Vučić za nemački FAS: Rusko saopštenje o izvozu municije najuvredljivija izjava protiv Srbije ikad
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za nemački Frankfurter algemajne zontagcajtung (FAS) da će Srbija nastaviti da pokušava da održi dobre odnose sa Rusijom, ali je saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) o snabdevanju Ukrajine municijom opisao kao najuvredljiviju izjavu protiv Srbije koju je ikada video.
U intervjuu koji je danas objavljen u vikend izdanju lista Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), Vučić je rekao i da ne veruje da nemačka obaveštajna služba BND obučava srpske studente koji protestuju, ali je ponovio tvrdnju da su antivladini protesti u Srbiji u velikoj meri finansirani iz inostranstva i da su njihove vođe "ranije dobijale finansijsku podršku" od Nemačke.
Povod za razgovor novinara Mihaela Martensa i Vučića bio je članak "Lažni prijatelji", objavljen u FAS pre dve nedelje, o odnosima predsednika Srbije sa ruskim liderom Vladimirom Putinom. Vučić je ubrzo zatražio od FAS "da odgovori na neke tačke koje jednostavno nisu istinite", a u danas objavljenom intervjuu rekao je da je u tom članku "ceo pristup pogrešan".
"Govoriti o 'lažnim prijateljima' samo zbog jedne teme, i to tumačiti na način koji ne odgovara istini, nije fer. Verujem u prijateljstvo i lojalnost, ali isto tako čvrsto verujem u interese država. Oni su temelj međunarodnog poretka", kazao je Vučić.
Na komentar Martensa da Vučić i njegovi ministri govore da su Rusija i Srbija ne samo prijatelji, već i saveznici, predsednik Srbije je naveo da je on "rekao da su prijatelji". Upitan za izjave njegovog bliskog saradnika Aleksandra Vulina, koji Srbiju i Rusiju naziva "saveznicima", Vučić je uzvratio da Vulin nije član Srpske napredne stranke (SNS) i da više nije ni deo Vlade Srbije.
"Srbija pokušava da održi dobre odnose sa Rusijom i to ćemo nastaviti da činimo. Ne moramo da radimo isto što i svi drugi. Ali da li to znači da podržavamo kršenje međunarodnog prava i međunarodnog poretka? Ne, to ne radimo. Nikada nismo rekli da podržavamo ulazak trupa na tuđe teritorije. Uvek smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine i nastavićemo da ga podržavamo", kazao je Vučić.
Tokom razgovora o podršci Vučiću iz Rusije, čija je Federalna služba bezbednosti (FSB) zaključila da srpska policija 15. marta nije koristila zvučno oružje protiv demonstranata, predsednik Srbije je kazao da nemačkoj javnosti treba reći da je Beograd prvo pozvao američki Federalni istražni biro (FBI), ali i da potezi ruske strane nisu uvek bili u korist njegove vlasti.
"Ako vam odgovara i uklapa se u vaše ideje, onda prihvatate nešto, ali ako se ne uklapa, onda vas istina ne zanima. Kada je ruska obaveštajna služba nedavno mene i Srbiju dva puta najgrublje vređala, niste o tome ništa pisali. Ruska služba SVR je tvrdila da prodajemo municiju Ukrajini. Ja sam politički veteran, razumem jezik takvih saopštenja. To je bez sumnje bila najuvredljivija izjava protiv Srbije koju sam ikada video", naveo je Vučić.
Vučić je time mislio na oštro saopštenje od 29. maja, u kojem, između ostalog, SVR optužuje Srbiju da "pokušava da puca Rusiji u leđa" time što nastavlja da snabdeva Ukrajinu municijom, i da je "očigledna svrha" tih isporuka "ubijanje i sakaćenje ruskog vojnog osoblja i civilnog stanovništva Rusije".
Povodom njegove izjave iz jula 2023. da ima dokaze da nemačke političke fondacije daju novac za proteste u Srbiji, Vučić je rekao da ih nije izneo u javnost da "ne bi opterećivao odnose" dve zemlje.
"Te dokaze i dalje imam, ali ne želim to da uradim. Ne želim da opterećujem naše odnose. Te dokaze sam predstavio onima koji su za to nadležni. Oni su rekli da je to jednostavno njihov posao, da tako podržavaju nevladine organizacije, i da tako žele da pokušaju da utiču na društvo", naveo je.
Vučić je negirao da Nemačka direktno plaća ljude da izlaze na ulice i protestuju, navodeći da to nemačke fondacije ne rade, ali da "finansiraju organizacije koje to rade".
Upitan za njegovu nedavnu izjavu da su obaveštajne službe tri evropske zemlje umešane u antivladine proteste u Srbiji, ali bez iznošenja bilo kakvih dokaza, Vučić je rekao da "ne izmišlja stvari da bi pronašao krivce za ono što se dešava u Srbiji".
"Nikada nisam rekao da je sve organizovano spolja. Ali, dobro se finansira iz inostranstva, jer ti ljudi nemaju dovoljno novca da to sami plate. Na primer, ti studenti koji su blokirali univerzitete ipak moraju da jedu tri puta dnevno. To uglavnom plaća inostranstvo", kazao je.
Naveo je i da ne veruje da je tačna tvrdnja njemu bliskog Centra za društvenu stabilnost da nemačka obaveštajna služba BND obučava srpske studente koji protestuju i da za to "nema dokaze".
"Ali mi je čudno što su studenti koji organizuju te proteste, oni najvažniji lideri, ranije dobijali stipendije i finansijsku podršku od nemačke države", dodao je Vučić.
On je odbacio tvrdnju da time sugeriše da su stotine hiljada antivladinih demonstranata u Srbiji zavedene od stranih sila.
"To nikada nisam rekao. Mnogi od tih ljudi su pristojni ljudi, koje su razne informacije dovele u zabludu. Imaju svoja politička uverenja, koja poštujem. U mnogim stvarima su mi dali lekciju. Razumeo sam poruku. Ne onu od plaćenih profesionalnih demonstranata, već od pristojnih demonstranata", rekao je Vučić.
Na pitanje zašto političke protivnike naziva "ološem" ili "teroristima" i zašto difamira visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita, koga je nazivao "gaulajterom", Vučić je rekao da se "tu nije radilo o njemu lično, već o strukturi njegove funkcije".
"Više puta sam primio Šmita. Ali možda sam preterao (kada sam ga nazvao gaulajterom)", dodao je.
Upitan za izjave ljudi iz njegovog okruženja koje nije demantovao, poput izjave člana Predsedništva Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića o "oslobađanju" Srebrenice, Vučić je ukazao da je od dolaska na vlast 2012. "uvek sa velikim poštovanjem govorio" o srebreničkim žrtvama.
"To nikada nisam rekao! Bio sam u Srebrenici i poklonio se žrtvama. U poslednjih 13 godina uvek sam sa velikim poštovanjem govorio o žrtvama. Želim da svoj mandat završim u miru i stabilnosti. Možda će nekima ovaj pristup nedostajati kada za dve godine više ne budem na funkciji", kazao je.
Vučić je rekao i da "veruje da Srbija treba da postane deo EU", ali da Unija ne treba da se čudi što Beograd ima dobre odnose sa državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.
Upitan o zabrinutosti, koju su Evropski parlament, Savet Evrope, posmatračka misija OEBS i druge organizacije izrazile zbog bezbednosti izbora i nazadovanja demokratije u Srbiji, Vučić je rekao da vlada u Beogradu "svakodnevno sarađuje" sa Kancelarijom OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
On je zatim u razgovor, preko telefona, uključio predsednicu Skupštine Anu Brnabić da objasni kako Srbija sarađuje na ispunjavanju međunarodnih preporuka za obezbeđivanje fer i slobodnih izbora.
Vučić je u intervjuu ponovio stav da će vanredni izbori u Srbiji biti održani 2026. godine.
"Verovatno krajem godine, možda i ranije. Ali moramo prethodno da završimo pripreme za Ekspo 2027 u Beogradu", kazao je Vučić za FAS.
