Evropski akt o slobodi medija prvi korak ka zaštiti nezavisnosti medija i pluralizma

Evropski akt o slobodi medija (EMFA), koji je obavezujuć u EU od avgusta, predstavlja dobru osnovu za zaštitu medijskog pluralizma i nezavisnosti medija, kao i platformu za zagovaranje boljeg medijskog prostora, ali će za napredak na tom planu biti potrebno vreme, složili su se danas učesnici skupa o tom aktu.

Na panelu "Akt o slobodi medija u EU i sloboda medija u Evropi – lekcije i preporuke za Zapadni Balkan" predsednik Nemačkog novinarskog udruženja Mika Bojster (Beuster) rekao je da se i u Nemačkoj, koja je među prvih deset po medijskim slobodama na svim listama, stanje pogoršava i da EMFA pruža minimum kako bi se omogućila sloboda štampe.

Bojster je rekao da društveni i politički procesi ne vrednuju slobodu štampe koliko treba i da se nada da će primena Akta doprineti da se stanje popravi.

Njegova koleginica, generalna sekretarka Hrvatskog novinarskog društva Melisa Skender rekla je da Akt predstavlja podlogu, načela a da od država EU zavisi kako će ga sprovesti u nacionalnim zakonodavnim okvirima.

Ona je rekla da je pozitivno što je taj zakon donet jer se na medije gledalo kao na tržišnu delatnost a ne na javno dobro, kao i da je Akt dobra stvar jer daje platformu za zagovaranje boljeg medijskog prostora.

"EMFA je velika prilika ali sve zavisi od novinarske zajednice", istakla je Skender i takođe ukazala na činjenicu da građani sve manje veruju medijima.

Kao probleme u Hrvatskoj Skender je izdvojila vlasništvo u medijima dodajući da se izdavači medija manje-više bave trgovinom uticajem.

Evropski akt o slobodi medija nije obavezujuć za zemlje kandidate za članstvo u EU ali će se, kako je rečeno na skupu, o odredbama tog zakona voditi računa u izveštajima Evropske komisije o napretku na putu ka članstvu.

Profesorka u penziji Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević ocenila je EMFA kao revolucionarni korak i deo okvira za digitalnu transformaciju dodajući da će se indirektno preliti na kandidate za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.

Ona je rekla da se Akt u EU primenjuje neposredno, odnosno da nema potrebe za transponovanjem u nacionalna zakonodavstva, da EU njime "zaokružuje prostor" boreći se protiv dezinformacija i štetnih sadržaja u EU i van nje, kao i da se odnosi na sve vrste medija.

Takođe se tim zakonom, dodala je Milivojević, redefinišu odnosi sa velikim internet platformama, pri čemu se jača uloga medija i korisnika medija.

Milivojević je rekla i da je EMFA "eksteritorijalna" jer zakonu podleže svaki sadržaj koji se razmenjuje u EU a sa ciljem da se zaštite sloboda izražavanja i korisnici.

Ona je istakla da je svaki od tridesetak članova tog zakona kao mali zakon koji otvara prostor za reviziju instituta za zaštitu slobode medija, nezavisnosti i pluralizma.

Milivojević je rekla i da za Srbiju kao kandidata za EU Evropski akt o slobobodi medija znači da bi svi medijski zakoni trebalo da se menjaju.

EMFA, pored ostalog, treba da zaštiti uredničku nezavisnost, zaštiti novinarske izvore, osigura nezavisno funkcionisanje javnih medija, poveća transparentnost vlasništva, pruži zaštitu kada velike internet platforme neopravdano uklanjaju medijski sadržaj, garantuje transparentnost državnog oglašavanja.

Panel o Evropskom aktu o slobodi medija održan je na trodnevnoj konferenciji "Novinarstvo na udaru: Doba neslobode i nepokolebljivosti profesije" u Beogradu koja se završava sutra.