Zvaničnici EU razmotrili predlog o finansijskoj pomoći Ukrajini zamrznutim ruskim sredstvima

Visoki zvaničnici Evropske unije (EU) razmotrili su danas novi plan dugoročne finansijske i vojne podrške Ukrajini, kojim bi se toj zemlji pomagalo zamrznutom ruskom imovinom u Uniji.

Sjedinjene Američke Države (SAD) više ne šalju finansijsku pomoć Ukrajini, a EU je već uložila 174 milijarde evra od početka rata u februaru 2022. godine, od čega najveći deo sredstava dolazi upravo kroz zamrznutu rusku imovinu.

Evropska komisija (EK) radi na novom "reparacionom kreditu" koji bi bio podržan zamrznutom imovinom, iako se oko tog predloga nisu složile sve članice. 

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas u telefonskom razgovoru sa novinarima da se namere EU "svode na planove za nezakonito oduzimanje ruske imovine" i dodao da se "to na ruskom zove krađa".

Predsednica EK Ursula fon der Lajen rekla je da Unija "ne konfiskuje imovinu, već uzima gotovinski saldo za kredit Ukrajini".

"Rusija je prouzrokovala štetu i mora biti pozvana na odgovornost", rekla je ona i dodala da misli da je njen tim pronašao "zdrav pravni način da se to uradi" i da pridobije skeptične članice. 

Zemlje EU bi pozajmile Ukrajini oko 140 milijardi evra, a Kijev bi to vratio tek kada Rusija isplati ratnu odštetu Ukrajini, dok bi sredstva ostala zamrznuta ukoliko Moskva odbije predlog. 

Premijerka Danske Mete Frederiksen rekla je da je plan EK "prilično dobar put napred". 

Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas odbila je da predvidi kada bi plan mogao biti finalizovan, uz obrazloženje da ga "još uvek ne podržavaju svi".

Evropska centralna banka upozorila je da bi zaplena imovine naštetila kredibilitetu valute evra, dok EK veruje da će Vlade zemalja članica Unije prihvatiti ideju, jer ona ne podrazumeva zaplenu imovine.

Idealno bi bilo da krediti budu pokriveni sledećim dugoročnim budžetom EU, a ukoliko se ta mogućnost blokira, u čemu prednjači Mađarska, to bi se učinilo putem nacionalnih garancija, oko kojih oklevaju neke države, poput Francuske.

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da "kada se imovina zamrzne, EU mora da poštuje međunarodno pravo".

Druge zemlje su otvoreno podržale predlog, uključujući Finsku i Švedsku, koje su objavile da je "ulaganje u Ukrajinu ulaganje u evropsku bezbednost u celini".

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je prošle nedelje da je vreme "da se primeni efikasna poluga koja će poremetiti ciničnu igru ruskog predsednika kupovine vremena i dovesti ga za pregovarački sto".

"To zahteva hrabrost i samopouzdanje da postavimo sopstvenu agendu, umesto da samo reagujemo na njegovu", napisao je Merc u autorskom članku u novinama "Fajnenšel tajms" i dodao da bi zajam "osigurao odbrambene sposobnosti Ukrajine na nekoliko godina".

Kamata zarađena na zamrznutu imovinu već se koristi za finansiranje programa kreditiranja Ukrajine koji je organizovao G7 i na to novi plan ne bi uticao.