Vreme provedeno na društvenim mrežama se smanjuje, njihova svrha se menja

Vreme koje ljudi provode na društvenim mrežama dostiglo je vrhunac 2022. i od tada je u stalnom opadanju, a istovremeno ove platforme gube "društveni" karakter kako ih ljudi sve manje koriste za komunikaciju sa drugima a sve više da ispune slobodno vreme.

Fajnenšel tajms piše da ćemo se u nekim narednim godinama verovatno osvrnuti na ovaj trenutak kao tačku kada su društvene mreže iscrpele originalnu svrhu i kvalitet i ubrzano počele da se menjaju i da od mesta gde treba biti viđen postaju zabačeni kutak interneta koji posećuju samo oni koji nemaju pametnija posla.

Meta i OpenAI su nedavno najavili nove društvene platforme za objavljivanje kratkih video klipova napravljenih pomoću veštačke inteligencije, što pretpostavlja da postoji neiskorišćena potražnja za mogućnošću kreiranja i gledanja još više sadržaja.

To je "ultra prerađeni sadržaj" koji bi u najboljem slučaju imao zanemarljivu informativnu vrednost, piše britanski list i dodaje da višegodišnja degradacija društvenih mreža izgleda odbija ljude.

Istraživanje koje je za britanski list uradila kompanija GWI, analizirajući onlajn navike 250.000 odraslih u više od 50 zemalja, pokazuje da su stariji od 16 godina na kraju 2024. godine na društvenim mrežama provodili u proseku dva sata i 20 minuta dnevno, gotovo 10 odsto manje nego 2022.

Pad je najizraženiji među nekada najvećim korisnicima – tinejdžerima i dvadesetogodišnjacima.

Sadržaj generisan veštačkom inteligencijom već je prisutan na TikToku i Jutjubu, a društvene platforme koje su nekada bile mesto gde ljudi razmenjuju novosti sa prijateljima i porodicom, postaju mesto gde je sve manje interakcije između ljudi.

"Sada smo svedoci transformacije društvenih medija u antidruštvene medije, većina ljudi ne učestvuje aktivno na platformama, a interakcije iz stvarnog sveta se zamenjuju skrolovanjem", piše Fajnenšel tajms.

Istraživanje je pokazalo da je udeo ljudi koji su naveli da koriste društvene platforme da bi ostali u kontaktu s prijateljima, izneli svoja mišljenja ili upoznali nove ljude opao za više od četvrtine od 2014. godine.

Sa druge strane, "refleksno otvaranje aplikacija radi ispunjavanja slobodnog vremena je poraslo", što odražava štetno pomeranje sa svesnog na surfovanje bez razmišljanja.

Društvene mreže danas pribegavaju "sve očajnijim metodama" da bi privukle pažnju.

"Mnoge od ovih aplikacija više nisu zapravo društvene aplikacije u bilo kom smislu te reči. To su aplikacije koje maksimiziraju vreme provedeno ispred ekrana, koristeći sva potrebna sredstva da bi izvukle dodatne sekunde i minute", piše Fajnenšel tajms.

List dodaje da bi bilo dobro da nije u pitanju samo zasićenje društvenim medijima, nego da je to iskustvo degradirano do te mere da je trgnulo ljude i navelo ih da se okrenu zdravijem načinu korišćenja svog vremena.

Jedini izuzetak od ovog globalnog trenda je Severna Amerika, gde vreme provedeno na društvenim mrežama nastavlja da raste, sa 15 odsto više nego u Evropi 2024. godine.

Dok se dokazi da društvene mreže nanose štetu osporavaju, Fajnenšel tajms navodi da te debate često ne uspevaju da objasne kako su se platforme fundamentalno promenile od mesta povezivanja do izolacije i odvlačenja pažnje.

"Jedan od najjačih argumenata za štetni uticaj jeste da je vreme provedeno na ovim platformama u stvari vreme koje nije provedeno za negovanje interakcija sa drugim ljudima. Ako se taj trend menja, sigurno ne bi bilo loše. Ako se na kraju proširi na Ameriku, još bolje", navodi londonski dnevnik.