Banke ulaganjem u izraelske obveznice možda krše smernice o ljudskim pravima

U izraelske državne obveznice, koje su se pokazale ključnim za finansiranje rata u Gazi, investirale su ili ih podržale brojne vodeće evropske banke i osiguravajuće kuće, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg kršenja smernica o ljudskim pravima od strane multinacionalnih kompanija.

U tekstu platforme za istraživačko novinarstvo Prati novac (Follow the Money) navodi se da su među finansijskim džinovima koji su kupujući ili posredujući u kupovini izraelskih obveznica možda kršili smernice o ljudskim pravima za korporacije i nemačko osiguranje Alijanc (Allianz), Dojče banke (Deutsche Bank) i BNP Pariba (Paribas).

Nekoliko dana posle terorističkog napada Hamasa 7. oktobra 2023. koji je izazvao dvogodišnji rat u Gazi, Izrael je pokrenuo kampanju prodaje obeznica kako bi prikupio novac. Kompanija Izraelske obveznice povezana sa vladom plasirala je te hartije od vrednosti pod sloganom "Izrael je u ratu: Mi smo uz Izrael".

Dok se izraelski rat u Gazi pojačavao, broj izdatih i prodatih obveznica je rastao i znatno je povećan u poslednje dve godine, što je izazvalo kritike civilnog društva, zakonodavaca članica EU i vodećeg stručnjaka UN za palestinska prava. 

Najveći kupac je, navodi se na platformi Prati novac, Alijanc koji je kupio obveznice za 960 miliona dolara preko svoje filijale PIMCO, američke firme za upravljanje investicijama, prema analizi holandske grupe za finansijska istraživanja Profundo.

Za punjenje izraelskog ratnog budžeta zaslužno je i sedam velikih banaka koje deluju kao posrednici tako što garantuju za obveznice izraelske vlade, pokazalo je istraživanje Profunda. 

Među tim bankama su i američke Goldman Saks (Sachs) i Benk ov Amerika (Bank of America), kao i tri evropske - Dojče banka, BNP Pariba i britanski Barklejs (Barclays). 

Od 7. oktobra 2023. do januara ove godine ukupna vrednost izdatih izraelskih obveznica bila je 19,4 milijarde dolara.

Pravni stručnjaci su za platformu Prati novac rekli da uključene evropske firme možda krše smernice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o korporativnoj odgovornosti.

Te smernice nisu pravno obavezujuće za kompanije ali vlade koje ih potpišu moraju da osiguraju da se sprovode i slede.

Američka profesorka i stručnjakinja za smernice OECD Tara Van Ho rekla je da gotovo svako ko je nezavisno procenio situaciju u Izraelu vidi kršenje ljudskih prava, ali i ratni zločin, zločine protiv čovečnosti i genocid.

"Ako kompanije koje imaju saznanja o tome ipak nastave svoje aktivnosti, znajući da nemaju uticaja na izbore Izraela, to je flagrantno kršenje njihovih obaveza u pogledu ljudskih prava", rekla je Ho.

Alijanc nije direktno odgovorio na pitanje platforme Prati novac, BNP Pariba je odgovorila da je "njena uloga posrednika sada završena", Sitigrup (Citigroup) i Dojče banka su odbile da komentarišu a Benk ov Amerika, Barklejs, Goldman Saks i JPMorgan čez (Chase) nisu odgovorili.

U tekstu se navodi da je Izrael između 1951. i jula 2023. prikupio 49 milijardi dolara preko obveznica za podršku finansiranja budžeta dok podaci izraelskog ministarstva finansija pokazuju da je zemlja 2023. izdala dužničke papire koji nisu domaći dug u vrednosti oko deset milijardi dolara i oko 13,5 milijardi u 2024.

To je, za oko 75 odsto više u poređenju sa godinama između 2012. i 2022.

Alijanc, BNP Pariba, Barklejs i Dojče banka kažu da poštuju smernice kojim se od kompanija traži da identifikuju moguće rizike po ljudska prava ili negativne uticaje njihovog poslovanja i da ih spreče ili smanje.

Prema smernicama, kompanije treba da se po tom pitanju anagažuju u dijalogu sa relevantnim akterima, poput drugih kompanija, vlada, stručnjaka i nevladinih organizacija.

Ipak, sa izraelskim obveznicama, očigledno je da ove finansijske institucije nisu mogle da utiču na politiku Izraela kada je reč o kršenju ljudskih prava u Gazi i na Zapadnoj obali, rekao je za platformu Prati novac direktor holandske nevladine organizacije SOMO Džozef Vajld-Ramsing (Joseph Wilde-Ramsing) koji je i savetnik u OECD.

Kada je reč o EU i njenim pravlima, za prodaju izraelskih državnih obveznica u Uniji, traži se odobrenje centralne banke u bloku. Izrael je zbog Bregzita odredio Irsku kao državu koja će odobravati njegove obveznice. 

Situacija je, navodi istraživačka platforma, postala veoma komplikovana ove godine zbog irskog propalestinskog stava i bilo je poziva opozicionih poslanika i aktivista centralnoj banci da prestane da olakšava prodaju izraelskih obveznica.

Prenos odobravanja prospekta za 2025. na Luksemburg takođe je izazvao otpor u toj zemlji. Opozicioni političari, prema Luksemburg tajmsu, rekli su da je finansijski regulator ignorisao međunarodno pravo i upozorili da bi zemlja mogla da bude smatrana saučesnikom u ratnim zločinima i genocidu.