AFP: U Srbiji stupile na snagu američke sankcije protiv naftne kompanije NIS

Kupovina na benzinskim pumpama će se nastaviti nacionalnom Dina karticom i gotovinom, ako strane Masterkard i Viza kartice više ne budu funkcionisale, saopštila je kompanija.

NIS, koji snabdeva oko 80 odsto srpskog tržišta, meta je ovih američkih sankcija protiv ruskog energetskog sektora od januara, ali je od tada imao koristi od nekoliko uzastopnih odlaganja.

Zaključno sa danas, kompanija "nije dobila produženje posebne licence od Ministarstva finansija SAD" koja joj je ranije omogućavala da nastavi normalno da posluje, navodi se u saopštenju za javnost.

Kao rezultat sankcija, "banke će morati odmah da prekinu sve transakcije sa NIS-om" kako bi izbegle da budu smatrane da sarađuju sa sankcionisanim entitetom, rekao je za AFP profesor ekonomije Goran Radosavljević.

"Što se tiče veleprodaje, protok plaćanja u dinarima je takođe obezbeđen bez prepreka, a NIS ostaje pouzdan partner", objasnio je NIS.

Prema poslednjim dostupnim podacima, Gasprom njeft poseduje 45 odsto NIS-a. 
Matična kompanija Gasprom je nedavno prenela 11 odsto kompaniji iz Sankt Peterburga pod nazivom Intelidžens. Država Srbija poseduje skoro 30 odsto NIS-a, a ostatak drže manjinski akcionari.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je javio o razgovorima o budućnosti kompanije, uključujući i moguću prodaju od strane ruskih akcionara.

Međutim, Rusija nije voljna da proda svoje akcije. "Čak i ako NIS predstavlja samo veoma mali deo Gaspromovih prihoda, jer je politički značaj ogroman", rekao je Radosavljević.

Uprkos pritisku Zapada, Srbija, koja se nada da će se pridružiti Evropskoj uniji, održava bliske veze sa Moskvom i odbija da uvede sankcije Rusiji, prenosi francuska agencija.

Srbija takođe ostaje zavisna od ruskog gasa, koji pokriva više od 90 odsto njenih potreba. Ugovor o snabdevanju potpisan u proleće 2022. godine sa Moskvom uskoro ističe, a novi sporazum se trenutno pregovara, dodao je AFP.