Analitičari: EU potreban mehanizam za rešavanje bilateralnih sporova u proširenju

EU treba da preispita pristup bilateralnim sporovima u procesu proširenja, pri čemu Komisija treba da odustane od traženja jednoglasnosti za svaki korak kandidata na putu pristupanja Uniji i da stvori odgovarajući mehanizam za rešavanje sporova u proširenju, ocenjuje se u analizi Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost iz Talina.

Autori analize navode da je ruska agresija na Ukrajinu dala novi zamah u procesu proširenja EU ali da dalji napredak ometaju nerešeni bilateralni sporovi. U izveštaju oni prave razliku između sporova koji uključuju članicu EU i zemlju kandidata i onih između samih kandidata.
 
Kao razloge za bilateralne sporove autori navode državnost, pitanje identiteta, pitanja posle sukoba, demarkaciju granica i/ili teritorijalni sporove, zaštitu prava manjina i ekonomska pitanja.

Oni kao izazovnije za EU za rešavanje navode sporove u koje je uključena članica Unije koja može da "strateški zloupotrebi svoje pravo veta u pretpristupnom procesu kako bi stekla političku moć nad zemljom kandidatom, kao što se trenutno vidi sa Bugarskom u odnosu na Severnu Makedoniji i Mađarskom u odnosu na Ukrajinu".

Autori Stiven Blokmans, viši istraživač Centra iz Talina, i politikolog Butrint Beriša ističu da rešavanje sporova nije samo tehnički zahtev kod proširenja, već i strateška neophodnost za EU u konfliktnijem geopolitičkom okruženju.

U analizi se podseća da se pristup Brisela prema bilateralnim sporovima promenio posle velikog proširenja EU 2004. i da je od tada njihovo rešavanje sve više postajalo uslov za proširenje.

Takođe se u izveštaju "Od zastoja do rešenja - Preispitivanje pristupa EU bilateralnim sporovima u kontekstu proširenja" procenjuje širok spektar instrumenata EU i mehanizama za rešavanje sporova trećih strana koje pružaju Savet Evrope, UN, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Stalni arbitražni sud.

Istovremeno se analiziraju postojeći predlozi za prevazilaženje zloupotrebe prava veta.

Autori tvrde da je za ponovnu dinamiku procesa proširenja i očuvanje kredibiliteta EU kao promotera mira, stabilnosti i integracije ključan više strateški, dosledniji i na principima zasnovan pristup rešavanju sporova uz podršku pravnih alata, političkih inicijativa i koordinaciju sa trećim stranama.

"U tom cilju, Komisija bi trebalo da odustane od navike da traži jednoglasnost u svakom međukoraku procesa proširenja, što nije propisano pravom EU, i Unija bi trebalo da stvori Mehanizam za rešavanje sporova u  proširenju koji razdvaja pitanja koja spadaju u pravne tekovine... od onih koja treba da se oslanjaju na spoljnu arbitražu i medijaciju", istakli su autori u analizi.

Blokmans i Beriša se zalažu da EU udvostruči napore na planu prevencije kako bi bolje upravljala latentnim bilateralnim sporovima putem diplomatije ranog upozoravanja i strukturiranog dijaloga.