Pobunjena jedinica na Madagaskaru postavila novog načelnika Generalštaba, predsednik osudio puč

Madagaskarska vojna jedinica koja je stala na stranu antivladinih demonstranata proglasila je u nedelju novog načelnika Generalštaba vojske, a predsednik Andri Radžoelina osudio je to kao "pokušaj preuzimanja vlasti".

Vojnici jedinice CAPSAT (Armijski korpus za osoblje i administrativne i tehničke službe) pridružili su se hiljadama ljudi koji su se ponovo okupili u nedelju u Antananarivu, ovog puta na odavanju počasti poginuloma na de monstracijama koje traju od 25. septembra.

CAPSAT, glavni igrač u puču 2009. godine koji je doveo Radžoelinu na vlast, pozvao je u subotu snage bezbednosti da "odbiju naređenja da pucaju" na demonstrante.

Vojnici su potom ušli u centar glavnog grada kako bi se pridružili hiljadama demonstranata koji su ih pozdravili.

U nedelju su oficiri CAPSAT-a izdali novo video-saopštenje: "Od sada će sva naređenja vojsci Madagaskara -  kopnenoj, vazduhoplovstvu i mornarici, dolaziti iz sedišta CAPSAT-a".

Nekoliko sati kasnije, njihov kandidat za upražnjeno mesto načelnika Generalštaba, general Demosten Pikulas, postavljen je svečano na dužnost u sedištu Vojske, a prisustvovao je ministar oružanih snaga, Manantsoa Deramasinjak Rakotoarivelo koji je to pozdravio.

Pikulas je rekao novinarima da "Vojska ima odgovornost da obnovi mir širom Madagaskara".

Na pitanje o pozivima na ostavku predsednika, odbio je da "u vojnoj bazi govori o politici".

Predsednik Andri Radžoelina je u saopštenju osudio "pokušaj nezakonitog preuzimanja vlasti silom, suprotno Ustavu i demokratskim principima", dodavši da je "dijalog jedini put napred i jedino rešenje za krizu".

Pukovnik CAPSAT-a Majkl Randrijanirina uveravao je potom da odluka njegove jedinice da se pridruži antivladinim demonstrantima ne predstavlja državni udar: "Odgovorili smo na pozive naroda, ali to nije bio državni udar", rekao je on novinarima.

Protesti, koje je prvobitno pokrenuo pokret "Generacije Z" zbog nestanka vode i struje, prerstao je u izazov vladajućim političkim liderima, počevši od 51-godišnjeg predsdnika Radžoeline.

Najmanje 22 osobe su podginule od početka demonstracija, a više od 100 je povređeno, po izveštaju Ujedinjenih nacija.

Predsednik je rekao da je bilo manje, 12 pogoinulih, i sa su svi bili "pljačkaši i vandali".

Oficiri Žandarmerije, optuženi za nasilje nad demonstrantima, objavili su u nedelju video-saopštenje u kojem priznaju "greške i ekscese tokom intervencija", pozivajući na "bratstvo" vojske i žandarma.

"Ovde smo da štitimo, a ne da terorišemo", uveravali su.

U pokušaju da smiri gnev naroda, predsednik je prošlog meseca raspustio celu Vladu.

Odgovarajući na zahtev demonstranata, Senat je u nedelju objavio smenjivanje svog predsednika, Ričarda Ravalomanane, bivšeg generala Žandarmerije. 

Mauricijus, sused Madagaskara, potvrdio je da su bivši premijer Madagaskara Kristijan Ntsaj i biznismen Maminijaina Ravatomanga, bliski savetnik predsednika Radžoeline, tamo stigli u nedelju iz Madagaskara privatnim avkionom.

Afrička unija je pozvala "sve madagaskarske strane, civilne i vojne, da pokažu smirenost i uzdržanost".

Susedna Južna Afrika takođe je pozvala na "poštovanje demokratskog procesa i ustavnog poretka".

Jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, Madagaskar, pogođen korupcijom, doživljava česte narodne ustanke od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine. Iako je ta ostrvska zemlja bogata prirodnim resursima, skoro tri četvrtine njegovih 32 miliona stanovnika živelo je ispod granice siromaštva 2022. godine, po podacima Svetske banke.