Zemlje Zapadnog Balkana podržale deklaraciju o ubrzanju zelene tranzicije

Zemlje Zapadnog Balkana su danas na ministarskom sastanku o Zelenoj agendi u Dubrovniku podržale deklaraciju u kojoj su postavljeni ciljevi za ubrzanje energetske tranzicije, jačanje klimatske otpornosti, cirkularne ekonomije, sprečavanje zagađenja i zaštitu prirode.

Dubrovačku deklaraciju čine četiri ključna dokumenta koji će narednih godina usmeravati zelenu tranziciju regiona - Revidirani Akcioni plan za sprovođenje Zelene agende za period 2025-2030, Mapa puta za klimatsku adaptaciju, Regionalni akcioni plan za sprečavanje zagađenja plastikom uključujući morski otpad i Okvir Strategijskog plana za biodiverzitet do 2030. godine.

Neki od konkretnih ciljeva koji su postavljeni u tim dokumentima su smanjenje dostupnosti najzagađujućih plastičnih proizvoda za 80 odsto do 2028. godine, uvođenje najmanje 30 odsto recikliranog sadržaja u ambalaži do 2030. i povećanje reciklaže komunalnog otpada na 40 odsto.

Deklaracija predviđa i zaštitu 30 odsto kopnenih i morskih područja, od čega 10 odsto pod strogim režimom zaštite, i obnovu 20 odsto degradiranih ekosistema.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Amer Kapetanović je istakao da se rizici koje sa sobom nose klimatske promene moraju rešavati prevencijom, prilagođavanjem i ranom intervencijom i da je zato današnji ministarski sastanak važan korak napred.

"Jasno je već neko vreme da klimatske promene više nisu pitanje budućnosti, one su tu, sada, i pogađaju sve nas. Temperature u našem regionu već su porasle za više od dva stepena, što je skoro dvostruko više od globalnog proseka. To znači i više suša, poplava, požara i gubitka poljoprivrednih prinosa. Samo prošle godine, 11 od 13 najvećih evropskih požara bilo je upravo u našem regionu", rekao je Kapetanović novinarima.

Kapetanović je kazao da procene pokazuju da će regionu u narednih 10 godina trebati oko 37 milijardi dolara ulaganja za prilagođavanje klimatskim promenama, ali da će koristi biti dvostruko veće, čak 74 milijarde dolara godišnje kroz uštede, otpornost zajednica, nova radna mesta i zdraviju životnu sredinu.

"Drugim rečima, prelazimo s planova na delovanje. Zelena agenda postaje konkretan, merljiv i realan plan", kazao je Kapetanović.

Deklaracija, dodao je, naglašava važnost pravedne i inkluzivne tranzicije, kako bi se osiguralo da niko ne bude zapostavljen, posebno u pogledu energetske tranzicije.

"To je proces koji zahteva vreme i humanu dimenziju tranzicije. Ne možete isključiti na dugme termoelektrane i reći od sutra ćemo na vetar i sunce", kazao je Kapetanović.

On je dodao da između 40.000 i 45.000 ljudi radi u industriji koja zavisi od ovoga i da se moraju obezbedisti fondovi za prekvalifikaciju ljudi kako ne bi ostali bez posla.

"Diverzifikacija je važna, dekarbonizacija je važna, ali je važna i socijalna dimenzija ove tranzicije", kazao je Kapetanović.

Na današnjem sastanku razmatrani su i načini finansiranja zelene tranzicije, uključujući zelene obveznice, povoljne kredite finansijskih institucija, platformu Zapadnobalkanski investicioni okvir i Plan rasta za Zapadni Balkan, iz kojeg je 50 odsto sredstava namenjeno za infrastrukturu i ove projekte.

"Postepeno će se sredstva mobilisati. Da li ćemo doći do te magične cifre videćemo, ali mislim da treba da radimo na tome i da usko sarađujemo s Evropskom unijom da vidimo na koji način mogu da se koriste neki evropski fondovi", kazao je Kapetanović.

Parlamentarni državni sekretar u Ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke Johan Zathof izjavio je da Nemačka priprema kredite za dodatnih 250 miliona evra, koji će biti odobreni pre kraja ove godine.

"Održiv i stabilan Zapadni Balkan jača otpornost na klimatske promene, energetsku sigurnost i konkurentnost EU. Nemačka će i dalje biti vaš pouzdan partner", rekao je Zathof na sastanku.

Zamenik generalnog direktora u Generalnom direktoratu za klimatske akcije Evropske komisije (DG CLIMA) Jan Dusik istakao je važnu ulogu Zapadnog Balkana u zelenoj tranziciji Evrope, napominjući da je region postavio ambiciozne, ali dostižne ciljeve i da mora nastaviti usklađivanje s Evropskom unijom kao deo svog pristupnog puta.

U narednom periodu, RCC će kao koordinator Zelene agende za Zapadni Balkan, zajedno sa partnerima i vladama regiona, pratiti sprovođenje ovih mera, rekao je Kapetanović i dodao da se radi i na izradi Opservacijske platforme Zelene agende, što će biti digitalni alat koji prati napredak i rezultate primene.

Drugi ministarski sastanak o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan u Dubrovniku organizovao je RCC u saradnji sa Evropskom komisijom, vladama Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Hrvatske, u okviru Berlinskog procesa.

Na sastanku je učestvovala ministarka zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov i predstavnici vlada drugih zemalja regiona, Evropske komisije i regionalnih i međunarodnih partnera.

Zemlje Zapadnog Balkana su se potpisivanjem Sofijske deklaracije 2020. godine obavezale na sprovođenje Zelene agende sa ciljem postizanja ugljenične neutralnosti do 2050. godine, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom.

Ovo je drugi godišnji ministarski sastanak o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, a prvi je održan u oktobru 2024. godine u Hamburgu, gde je usvojena Hamburška deklaracija.

Ceo video materijal pogledajte OVDE.