Nova direktorka želi da osnaži izveštavanje Dojče vele o Evropi

Nova generalna direktoka nemačkog međunarodnog medijskog servisa Dojče vele (Deutsche Welle) Barbara Masing izjavila je da planira da osnaži ulogu tog radiodifuznog servisa kao nezavisnog glasa Nemačke u celom svetu, ali sa snažnijim fokusom na Evropu.

"Za nas je u ovom trenutku važno da se snažnije fokusiramo na izveštavanje o Evropi, a posebno za zemlje srednje i istočne Evrope i to na odgovarajućim jezicima", rekla je Masing u intervjuu za nemačku novinsku agenciju dpa. 

"U informativnom ratu, u kojem se sada nalazimo, DW igra značajnu ulogu, na primer u izveštavanju o ruskoj agresiji na Ukrajinu", rekla je Masing, dodajući da želi da "učini evropsku i nemačku perspektivu globalno vidljivom, pošto drugi to ne rade tako jako".

Druge centralne tačke su, prema njenim rečima, digitalizacija i upotreba veštačke inteligencije i razvoj strateških partnerstva, "uglavnom sa zapadnim emiterima za inostranstvo, kao što je francuski Frans medijas mond", koji je krovna kompanija francuskog međunarodnog radija RFI.

"Preuzela sam dužnost sa ciljem da od Dojče vele napravim vodeći glas slobode u Evropi, pre svega u zemljama u kojima se jako ograničava sloboda izražavanja, kao u Rusiji gde je zabranjeno emitovanje Dojče vele. Naš kredibilitet je naša najveća vrednost. Na svojoj platformi nudimo sve perspektive. Naš je zadatak da jačamo slobodu medija i izražavanja, uvek na temelju našeg ustava i našeg razumevanja slobode izražavanja", rekla je Masing.
 
Masing je rekla da planira da učini DW vidljivijom i pristupačnijom na međunarodnom planu. "U mnogim zemljama nas doživljavaju kao neutralne, manje rukovođene interesima, na primer u Siriji. U drugim zemljama, poput Rusije, funkcionišemo sa merama za zaobilaženje cenzure, i naš domašaj raste", rekla je Masing, koja je 1. oktobra na mestu prvog čoveka DW nasledila Petera Limburga, koji je tu funkciju obavljao 12 godina.

Ona je pojasnila da je među merama za zaobilaženje cenzure to da korisnici sadržajima DW pristupaju preko bezbednih, kodiranih VPN veza, preko posebno uspostavljenih proksi sajtova ili preko Tor brauzera, koji otežava praćenje aktivnosti korisnika i prikriva njegovu IP adresu.

Ocenila je i da je odgovornost Dojče vele postala veća od kada je američki predsednik Donald Tramp odlučio da potpuno ukine finansiranje američkih medija za inostranstvo, i dodala da proteklih godina DW beleži rast upravo u SAD, gde su "društvo i mediji snažno polarizovani".

Da bi se sve to postiglo, DW je, prema rečima Barbare Masing, upućen na pouzdano finansiranje. "Trenutno radimo na planu izdataka za period od 2026. do 2029. godine. Koalicioni ugovor a i izjave ministarstva kulture govore da DW treba da bude osnažena", rekla je Masing.

Ipak, izdvajanja za Dojče vele vezana su za budžet i određuju se godišnje, tako da se samo u ograničenj meri mogu dugoročno planirati. Za 2025. godinu u budžetu je za DW predviđeno 425 miliona evra, što je oko 15 miliona više nego u budžetu 2024. godine, piše dpa. Novac se u potpunosti izdvaja iz poreskih prihoda države, za razliku od javnih televizija ARD i ZDF koje se finansiraju iz televizijske pretplate.   

Agencija navodi da pogled na ranije nacrte budžeta za 2026. godinu ukazuje da bi izdvajanje za DW moglo da ostane na relativno visokom nivou, i da je ta stavka najveća od svih budžetskih rashoda namenjenih medijima. Oko 75 odsto budžeta DW odlazi na zaposlene, uključujući i slobodne saradnike.

Budžetska izdvajanja za DW su 2023. godine bila smanjena, što je tada rezultiralo ukidanjem 50 radnih mesta, uštedama kod još oko 150 zaposlenih, ukidanjem redakcija za pojedine jezike, i redukovanjem programa iz oblasti sporta i kulture.