U oktobarskom izveštaju „Svetski ekonomski izgledi“,MMF za Srbiju projektuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,4 odsto u 2025. godini, što je značajno usporavanje u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine.
Projektovani rast od 2,4 odsto niži je od onog za Crnu Goru (3,2 odsto), Hrvatsku (3,1 odsto) i Severnu Makedoniju (tri odsto).
Srbija se tako nalazi na istom nivou kao Bosna i Hercegovina, dok jedino Slovenija u ovom poređenju beleži sporiji rast, sa projektovanom stopom od 1,1 odsto, ali uz daleko viši nivo razvijenosti.
Kada je reč o inflaciji, Srbija sa prognoziranih 4,6 odsto za 2025. ima višu stopu od svih ostalih bivših jugoslovenskih republika, uključujući Crnu Goru (4,1 odsto), Hrvatsku (4,4 odsto), Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju (obe 3,5 odsto), te Sloveniju (2,5 odsto).
Na samom smo vrhu je i ukoliko se toj grupaciji oduzmu Slovenija i Hrvatska a doda Albanija.
Projekcija za Srbiju od 4,6 odsto ne samo da je najviša u tom regionu, već je i za 0,5 procentnih poena viša od sledeće na listi, Crne Gore, i više nego dvostruko viša od projektovane stope za Albaniju (2,3 odsto).
U širem regionalnom kontekstu, koji obuhvata i Albaniju, Rumuniju i Bugarsku, prognoza rasta Srbije od 2,4 odsto niža je od predviđenog za Albaniju (3,4 odsto) i Bugarsku (tri odsto), ali je viša od one za Rumuniju (jedan odsto).
Uprkos tome što je rast Srbije ispod regionalnog proseka, on je iznad proseka kategorije u koju je svrstava MMF. Naime, za grupu „Evropa u razvoju“ (Emerging and Developing Europe), kojoj pripada i Srbija, prosečan rast u 2025. godini projektovan je na svega 1,8 odsto.
Prosečna inflacija u toj grupi zemalja iznosi visokih 13,5 odsto, što znači da je Srbija sa 4,6 odsto znatno ispod proseka kategorije kojoj pripada.
Ipak, deficit tekućeg računa Srbije od 5,3 odsto BDP-a znatno je veći teret u odnosu na prosek grupe, koji iznosi 1,1 odsto.
Ove projekcije dolaze u kontekstu globalnih rizika koje MMF identifikuje kao „produženu neizvesnost politika, šokove u ponudi radne snage i fiskalne ranjivosti“, naveo je Nedeljnik.rs.
U takvom okruženju, Fond preporučuje sprovođenje „kredibilnih, predvidivih i održivih ekonomskih politika“ kao ključnih za vraćanje poverenja. Za sve zemlje, pa tako i za Srbiju, sugeriše se obnavljanje fiskalnih rezervi i osiguranje održivosti javnog duga.
U Vašingtonu je u toku Godišnja skupština MMF i Grupacija Svetske banke, kojoj prisustvuje guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković a od danas i ministar finansija Siniša Mali.
