"Rekao je 'mi smo za narod, pomoći ćemo vam, uz vas smo'. Narod Madagaskara se okupljao zbog istog cilja", rekla je, opisujući proteste zbog nestašica struje i vode, koji su se pretvorili u ustanak protiv predsednika Radžeoline.
Nekoliko dana kasnije, pukovnik Majkl Randrijanirina rekao je da je vojska preuzela kontrolu. On je položio zakletvu kao predsednik samo tri dana nakon toga. Rekao je da će vojska vladati uz civilnu vladu do dve godine pre nego što organizuje nove izbore.
"Prešlo je sa 'zaštite naroda' na preuzimanje vlasti", rekla je Rafetison za Rojters u centru Antananariva.
"Ne kažem da sam protiv toga... Ali sam pomalo zbunjena", dodala je.
Rafetison, liderka pokreta Kolektiv generacije Z, koalicije nekoliko protestnih grupa, nije jedina učesnica ustanka koja se oseća ambivalentno prema čoveku u uniformi, koji popunjava vakuum moći koji je ostao nakon Radžeolininog brzopletog odlaska. Mnogi se pitaju da li će njihove zabrinutosti biti uvažene, ili, kao u prošlosti, ignorisane smenom.
U noći puča, Randrianirina je primio Rafetison i druge istaknute mlade ljude.
"Rekao je 'slušamo vas'", navela je, ali su vojnici bili umorni i ubrzo su završili razgovor, predlažući da više razgovaraju drugi put", ispričala je Rafetison.
"Nadam se da će nastaviti. Jer ovo nije kraj borbe: mi se zaista borimo za promenu sistema, a ne da zamenimo jednog predsednika drugim", rekla je.
Generacija Z na Madagaskaru nakon puča: Vojna vlast malo zbunjuje, nećemo čekati boljitak doveka
Mladi stanovnici Madagaskara, čiji je prosek godina samo 19, suočavaju se sa nizom problema koji su uglavnom rezultat lošeg upravljanja niza starijih muškaraca koji su se smenjivali na vlasti. Čak je i Radžeolina, koji je imao 34 godine kada je pučom 2009. došao na vlast i tada bio najmlađi predsednik na svetu, razočarao mlade time što nije uspeo da im stvori prosperitetnije okruženje ili pruži osnovne usluge do trenutka kada je svrgnut u svojim pedesetim godinama.
Od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. do 2020. godine, BDP po glavi stanovnika u toj zemlji se gotovo prepolovio, pokazuju podaci Svetske banke, što je čini jednom od retkih nacija koje su se u tom periodu pogoršale.
U tom periodu, Madagaskarom su nekoliko puta vladale vojne vlade, što je često rezultovalo katastrofalnim posledicama po ekonomiju.
Danas su krivudave, kaldrmisane ulice Antananariva prepune prosjaka i uličnih trgovaca koji se bore za život prodajući šta god mogu.
"Svi koriste sistem, nije ih briga. Čak i ako stanovništvo umre od gladi, to (njima) ništa ne znači", rekla je Alisija Andrijana iz Udruženja madagaskarskih studenata (Asedu-Mada) u noćnom klubu u centru grada koji danju služi i kao centar za sastanke pokreta generacije Z.
Andrijana je rekla da je zahvalna na intervenciji vojske.
Ali na pitanje da li je zadovoljna krajnjim rezultatom, odgovorila je da nije.
"Ne, ne baš. Još ne, jer nemamo ono što smo tražili. Tražili smo vodu, struju, da svaka porodica ima dovoljno hrane", rekla je Andrijana, dodajući da vođe puča moraju da uspostave novi sistem koji može promeniti život na Madagaskaru.
Jedan deo mladih oseća nelagodnost zbog mogućnosti vojne vlasti.
Na Fejsbuk grupi pod nazivom Gen-Z Tonga Saina, koja ima 18.000 članova, upozoreno je da smatraju da je vojska ugrožena i da "štiti interese sistema, a ne naroda". Ta grupa nije odgovorila Rojtersu na molbu za komentar.
Mladi najavljuju da neće doveka čekati na boljitak za koji su se borili, te da se nadaju da će nova vlada slušati građane, ali da, ako to ne bude slučaj, vraćaju se na ulice.
"Uradili smo to jednom - možemo to ponovo uraditi, ako bude potrebno", rekla je za Rojters dvadesettrogodišnja Tolotra Andrijanirina, portparolka omladinskog pokreta za Rojters.
Teme
Novo
