U četvrtom godišnjem istraživanju, koje donosi najsveobuhvatniji pregled potreba, očekivanja i percepcija zaposlenih u Srbiji, učestvovalo je 759 donosilaca odluka i 3.111 zaposlenih.
Oba uzorka su usklađena sa podacima Republičkog zavoda za statistiku, što ga čini u potpunosti relevantnim i reprezentativnim za domaće tržište rada, saopštio je portal Infostud.rs.
Kako je navedeno, istraživanje je pokazalo da zaposleni u Srbiji sve manje vrednuju klasične pogodnosti poput sportskih aktivnosti, subvencionisanih kredita ili plaćenih treninga, a sve više traže autonomiju u organizaciji posla - slobodu da sami upravljaju svojim vremenom i načinom rada.
Fleksibilnost je, kako je pokazalo istraživanje, "nova valuta radnog zadovoljstva" koja donosi osećaj poverenja i ravnoteže, ali i utiče na lojalnost zaposlenih.
U poređenju sa prošlom godinom, zabeležen je porast očekivanja u vezi sa ličnim balansom - zaposleni više ne žele samo "bolji posao", već bolji život uz posao.
Navedeno je i da je rad od kuće, nekada shvaćen kao prolazna potreba, sada postao stalni deo radne stvarnosti.
Prema istraživanju, 28 odsto zaposlenih u Srbiji ima mogućnost da radi na daljinu, makar povremeno, što je mali, ali stabilan rast u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, očit je trend povratka u kancelarije, jer je skoro 20 odsto ispitanika navelo da su njihove kompanije u 2025. godini pooštrile politike rada od kuće, uvodeći obavezne dane prisustva.
Kada je reč o roditeljima, istraživanje je pokazalo da i dalje preovlađuju simbolične beneficije poput novogodišnjih paketića, dok su stvarne mere podrške poput dodatnih slobodnih dana, fleksibilni raspored ili pomoć oko brige o deci retkost.
Istraživanje je pokazalo raskorak u percepciji poverenja, jer dok 78 odsto zaposlenih veruje da im nadređeni veruju, čak 63 odsto menadžera priznalo je da nema potpuno poverenje u zaposlene koji rade na daljinu.
Više od dve trećine ispitanika, i zaposlenih i menadžera, saglasna je da rad od kuće nije beneficija, već drugačiji oblik rada, koji zahteva nove veštine, jasnu komunikaciju i dogovorene ciljeve.
Kompanije koje uspeju da balansiraju između fleksibilnosti i povezanosti timova imaće prednost u privlačenju i zadržavanju ljudi u narednim godinama.
Blagostanje radnika, kako se vidi iz istraživanja, više nije trend o kojem se govori, već ključni preduslov za stabilnost i produktivnost zaposlenih.
Tako je 95 odsto zaposlenih u Srbiji navalo makar jedan problem koji utiče na njihovo blagostanje - najčešće stres (69 odsto), manjak energije (54 odsto), pad motivacije (46 odsto) i finansijske poteškoće (39 odsto).
Kako je istaknuto, dve trećine zaposlenih veruje da ti problemi direktno umanjuju njihov učinak na poslu i oni danas od kompanija očekuju sistemsku, a ne simboličnu podršku.
Najviše žele pomoć u kriznim životnim situacijama, psihološko savetovanje, ali i pravnu i finansijsku edukaciju.
Ipak, iako deo firmi nudi takve programe, mnogi zaposleni ih ne koriste zbog stigme, nepoverenja ili nejasne komunikacije.
Istraživanje je ove godine prvi put prepoznalo pojavu tzv. carewashinga - situacije kada kompanije javno promovišu brigu o zaposlenima, ali u praksi to ne sprovode.
Čak 69 odsto zaposlenih kaže da njihove firme "pričaju o brizi", dok samo 11 odsto tvrdi da ta briga zaista postoji i oseća se u svakodnevnom radu.
Najčešći oblici carewashinga su kampanje o mentalnom zdravlju, ali uz prekovremeni rad, fleksibilnost samo "na papiru", promotivne inicijative o jednakosti bez stvarnih promena.
Rezultat takve prakse je pad poverenja u menadžment, kao i osećaj da kompanije koriste teme brige o zaposlenima kao deo poslovnog markatinga, a ne stvarne kulture, pokazalo je istraživanje.
