Politiko: Novi plan za deblokadu proširenja predviđa prijem u EU bez punog prava glasa
Novi plan koji predviđa prijem budućih članica u Evropsku uniju bez punog prava glasa, najnoviji je pokušaj da se oživi proces proširenja EU, piše danas briselski portal Politiko i navodi da, iako je tek u ranoj fazi, sa Zapadnog Balkana stižu jasni signali da se taj pristup smatra konstruktivnim i ostvarivim.
Predlog za promenu pravila članstva u EU pokušaj je da se oživi proces proširenja koji blokiraju mađarski premijer Viktor Orban i drugi ali bi morale da ga odobre sve članice EU, rekla su trojica evropskih diplomata i jedan zvaničnik EU, upoznati sa razgovorima.
Ideja je da nove članice dobiju puna prava tek kada Unija sprovede unutrašnje reforme koje bi otežale pojedinačnim državama da vetom blokiraju zajedničke politike.
Politiko podseća da je EU proglasila proširenje strateškim prioritetom u svetlu ekspanzionističke politike ruskog predsednika Vladimira Putina, ali dodaje da plan da se broj članica poveća sa sadašnjih 27 na čak 30 u narednoj deceniji otkriva unutrašnje podele u bloku.
"Buduće članice bi trebalo da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu ključne institucionalne reforme - poput uvođenja kvalifikovane većine u glasanju u većini oblasti", izjavio je Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga. "Proširenje ne sme da bude usporeno time što pojedine članice EU blokiraju reforme", istakao je.
Inicijativa bi omogućila zemljama koje su trenutno na putu ka članstvu, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, da uživaju mnoge prednosti članstva, ali bez prava veta, koje su članice EU uvek smatrale najmoćnijim alatom za sprečavanje odluka koje im ne odgovaraju, navodi Politiko.
Ideja koja stoji iza ovog predloga o kojem se, prema rečima diplomata i zvaničnika, neformalno razgovara među državama članicama EU i u Komisiji, jeste da bi prijem novih zemalja bez prava veta, makar u početnoj fazi njihovog članstva, omogućio njihovo pridruživanje pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe za sveobuhvatnom revizijom osnovnih ugovora EU, što više vlada smatra neprihvatljivim.
Do sada su lideri EU insistirali da su takve promene neophodne pre nego što se prime nove članice poput Ukrajine, upozoravajući na rizik od povećanih blokada u Briselu. Ipak, pokušaji da se pravo veta ukine i postojećim članicama nailazili su na snažan otpor, ne samo iz Mađarske, već i iz Francuske i Holandije.
Plan o prijemu novih članica bez punog prava glasa, rekao je Hofrajiter, "obezbedio bi da Unija ostane sposobna za delovanje čak i kada se proširi". "Iz razgovora sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana dobijam jasne signale da ovaj pristup smatraju konstruktivnim i ostvarivim", naveo je.
Zahtev da nove zemlje ne mogu da uđu dok EU ne reformiše svoj način funkcionisanja, upozorio je Hofrajter, nosi rizik da se "proširenje blokira na mala vrata".
Ovaj pritisak dolazi u trenutku rastućeg nezadovoljstva u istočnoevropskim i zapadnobalkanskim zemljama kandidatima, koje su sprovele duboke unutrašnje reforme, ali ni posle niza godina nisu bliže članstvu, navodi Politiko i navodi kao primer Crnu Goru koja je pregovore o pristupanju EU počela još 2012.
"Poslednja zemlja koja je ušla u EU bila je Hrvatska pre više od deset godina, a u međuvremenu je Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo... Zato verujem da je sada vreme da se proces oživi, da se ponovo osnaži ideja EU kao kluba koji i dalje ima privlačnost", rekao je predsednik Crne Gore Jakov Milatović za Politiko.
Zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka izrazio je sličnu zabrinutost, pozivajući na "kreativna rešenja" kako bi se deblokiralo proširenje EU. Ukrajinski zahtev za članstvo trenutno je blokiran vetom Mađarske.
"Čekanje nije opcija... Potrebno je rešenje ovde i sada. To je važno i za Ukrajinu i za Evropsku uniju... Mislim da, dok Rusija testira evropsku bezbednost dronovima, isto to čini podrivanjem jedinstva EU", rekao je Kačka u jednom intervjuu.
Iako predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postavlja proširenje u središte svoje strateške agende i najavljuje moguće članstvo Ukrajine i Moldavije do 2030. godine, zemlje članice zasad odbijaju da ubrzaju proces.
Ranije ovog meseca, države EU odbile su pokušaj predsednika Evropskog saveta Antonija Košte da pokrene proces proširenja, o čemu je pisao Politiko.
Lideri Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije - sastaće se u sredu u Londonu sa evropskim liderima na samitu u okviru Berlinskog procesa, koji ima za cilj jačanje saradnje među tim državama kao uvod u buduće članstvo u EU.
Uoči predstojeće procene Evropske komisije o stanju pregovora sa zemljama kandidatima (takozvani paket proširenja), jedan od diplomata EU sugerisao je da bi Komisija mogla ubrzati proces tako što bi nastavljala pregovore bez formalnog odobrenja svih 27 članica u svakoj fazi, čime bi se izbegla mogućnost da Orban koristi veto na svakom koraku.
Kao deo paketa o proširenju, Komisija bi takođe trebalo da iznese predloge za unutrašnje reforme EU radi pripreme bloka za prijem novih članica.
U međuvremenu, rani nacrt zaključaka za predstojeći samit lidera EU u Briselu u četvrtak uopšte ne pominje proširenje, što je izazvalo ogorčenje među državama koje ga podržavaju.
Članstvo u Evropskoj uniji često se navodi kao ključni geopolitički instrument bloka protiv agresivne Rusije.
"Kada danas govorimo o proširenju, jasno je jedno: moramo biti brži, manje birokratski i efikasniji", rekla je Klaudija Plakolm, austrijska ministarka za evropska pitanja za Politiko. "Ako EU ne pojača tempo, izgubićemo uticaj u korist trećih aktera koji samo čekaju da zauzmu naše mesto", dodala je.
