NVO traže povlačenje nacrta zakona o porezu na emisije GHG zbog brojnih propusta

Grupa nevladinih organizacija zatražila je danas povlačenje iz procedure nacrta zakona o oporezivanju emisija gasova s efektom staklene bašte jer, između ostalog, ne predviđaju da će prikupljena sredstva biti korišćena za podršku privredi za dekarbonizaciju.

U saopštenju koje su potpisali Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), ocenjuje se da predložena rešenja ne ispunjavaju osnovne uslove za sprovođenje efikasne fiskalne i klimatske politike zbog proceduralnih i sadržinskih propusta, kao što su nedovoljna uključenost javnosti u izradu zakona i obrazloženje da se zakoni usklađuju s dokumentima koji ne postoje.

Kao jedan od ključnih nedostataka predloženih zakona (Nacrt zakona o porezu na emisije gasova s efektom staklene bašte i Nacrt zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda) navodi se nenamenski karakter prikupljenih sredstava.

"Predlog Zakona ne predviđa da će sredstva prikupljena na osnovu naplate poreza na emisije gasova s efektom staklene bašte (GHG) biti korišćena za podršku privredi za dekarbonizaciju. S obzirom na to da u Srbiji ne postoji namenski karakter budžetskih sredstava, niti uspostavljen mehanizam finansiranja akcija u području klime, posebno je zabrinjavajuće što je Zakon nedorečen o tome kako će se koristiti sredstva od prikupljenih poreza na GHG emisije", navodi se u saopštenju.

Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, dodaje se, Vlada nema zakonsku obavezu da sredstva od poreza na emisije troši na projekte dekarbonizacije. 

U saopštenju se ističe da javno dostupni podaci ukazuju da privreda i građani nisu bili uključeni u ranu fazu izrade zakona i da je za učešće u javnoj raspravi Ministarstvo finansija ostavilo samo 20 dana, što je zakonski minimum.

"Poštovanje minimalnih standarda uključivanja javnosti je nedovoljno, naročito imajući u vidu da se radi o potpuno novim instrumentima koji se uvode u poreski sistem Republike Srbije", navode ove organizacije.

Dodaje se da javnost nije upoznata sa tim ko je učestvovao u pripremi ovih propisa i da Ministarstvo finansija nije blagovremeno obavestilo javnost o početku rada na ovim zakonima.

U saopštenju se ukazuje i da se u obrazloženju koje je objavljeno uz Poziv na javnu raspravu navodi da se zakoni usklađuju sa Strategijom razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalnim akcionim planom za klimatske promene (2019–2030), ali da ti dokumenti ne postoje.

"Takvi dokumenti nikada nisu usvojeni i samim tim ne proizvode nikakvo dejstvo. Trenutno važeći Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade odnosi se na period 2024-2027, dok je u Obrazloženju navedeno usklađivanje sa Programom Vlade za period 2022-2026. U Srbiji ne postoji Strategija razvoja, dok Plan razvoja Republike Srbije nikada nije usvojen", objašnjava se.

Organizacije su pozvale Ministarstvo finansija da bez odlaganja povuče iz procedure nacrte zakona "koji su u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije i strateški utemeljeni u nepostojećim dokumentima".

"Neodgovorno je pokretati javnu raspravu o uvođenju poreza na emitovanje gasova sa efektom staklene bašte bez prethodne analize efekata propisa koja je stavljena javnosti na uvid, naročito u pogledu socijalnih i ekonomskih posledica po privredu i građane Srbije", ocenjuje se.

Primena zakona planirana je od 1. januara 2026. godine, što ostavlja kompanijama na koje se propisi direktno odnose svega nešto više od dva meseca za pripremu.

Ministarstvo finansija je od 1. do 21. oktobra sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda kojima treba da se uspostavi sistem naplate poreza za emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Uredba EU kojom se uspostavlja mehanizam prekogranične naplate za emisije ugljen-dioksida (CBAM) je stupila na snagu u maju 2023. godine. Od oktobra 2023. postoji obaveza izveštavanja o emisijama ugljen-dioksida, a od januara 2026. kompanije u EU će plaćati taksu na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljen-dioksida.

Izloženost Srbije CBAM-u je značajna jer se gotovo dve trećine ukupnog izvoza plasira na tržište EU, ocenjuje se u saopštenju i dodaje da dodatni izazov predstavlja činjenica da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU, što direktno umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda.

Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.

"CBAM ni za koga ko se ozbiljno bavi energetskom i klimatskom politikom nije mogao biti iznenađenje. Sa druge strane, odgovor Republike Srbije na uvođenje CBAM-a dolazi samo dva meseca pre početka naplate u EU i predstavlja iznenađenje imajući u vidu da niko nije ni znao da se pripremaju", navodi se u saopštenju.