Pravedna tranzicija u Srbiji – bez plana, inkluzivnosti i namenskih fondova

Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) izjavila je da Srbija nema nikakvu politiku ni plan i da, ako se posmatraju javne politike, pravedne tranzicije praktično ni nema.

"Naša politika se svodi na to da će većina radnika otići u penziju, a da će ostali biti preseljeni u nove termoelektrane. Na taj način se ne može planirati pravedna tranzicija", rekla je Vojvodić na skupu "Dan D: dekarbonizacija, decentralizacija, demokratizacija" koju je organizovala Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Vojvodić je kazala da Akcioni plan pravedne tranzicije ne sadrži konkretne suštinske mere, vremenske rokove, mehanizme za praćenje, da predviđa ažuriranje tek donetih dokumenata, a da su predložene mere uslovljene razvojem situacije u budućnosti.

Srbija propušta prilike sa svakim novim planom i strategijom, ocenila je Vojvodić i dodala da Srbija nema ni jasan plan kada će prestati da proizvodi električnu energiju iz fosilnih goriva.

"Ako ne znate koji vam je cilj, kada nešto želite da postignete, ne možete da znate ni kako da dođete do toga", kazala je Vojvodić.

Ona je istakla da će svi građani osećati posledice energetske tranzicije i da je u njenom planiranju neophodno obaveštavanje javnosti i uključivanje lokalnih zajednica.

Pipa Galop iz Mreže Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch) izjavila je da region Zapadnog Balkana nije spreman za pravednu energetsku tranziciju i da mu je potreban poseban fond za razvoj regiona zavisnih od uglja.

Galop je rekla da Evropska unija prepoznaje tu problematiku i ima fond za tranziciju tih regiona, dok zemlje Zapadnog Balkana mogu u tu svrhu da koriste postojeće evropske fondove.

"Ali zemlje regiona više vole da te fondove koriste za velike infrastrukturne projekte, dok regioni zavisni od uglja nisu prioritet, posebno ako lokalna vlast nije iz vladajuće stranke na nacionalnom nivou", rekla je Galop.

Ona je dodala da je inicijativa EU za razmenu iskustava Zapadnog Balkana i regiona u EU koji su krenuli na put tranzicije bila korisna, ali da je ona prekinuta pre dve godine.

Beogradska otvorena škola je objavila analizu sprovođenja mera dekarbonizacije iz Zelene agende za Zapadni Balkan u Srbiji, u kojoj se ocenjuje da je Srbija napravila određene korake u pogledu izrade određenih planskih, strateških dokumenata i zakona, ali da je ukupni napredak u implementaciji ključnih mera ograničen.

U izveštaju "Odlaganje dekarbonizacije" navodi se da nedostatak institucionalne efikasnosti, nepostojanje javno dostupnih izveštaja o radu nadležnih tela, često nepoštovanje zakonski postavljenih rokova i nedovoljna uključenost organizacija civilnog društva i javnosti u procesima odlučivanja predstavljaju ozbiljne prepreke u ostvarivanju ciljeva pravedne i klimatski neutralne tranzicije.

Preporuke iznete u tom izveštaju ukazuju na potrebu za većom transparentnošću, jačanjem administrativnih kapaciteta, uspostavljanjem efikasnih mehanizama za naplatu emisija ugljen-dioksida i potrebom da se klimatska neutralnost do 2050. postavi kao jasan cilj svih sektorskih politika.