Svega petina dece aktivno razume sadržaj filmova, pokazalo istraživanje u Hrvatskoj

Samo 20 odsto dece aktivno razume sadržaj filmova koje gleda, a većina dece pasivno upija medijske sadržaje, retko prepoznaje osnovne filmske forme, žanrove i narativne strukture, pokazalo je nacionalno istraživanje Hrvatskog audiovizualnog centra (HAVC) iz 2024. godine, prenosi danas agencija Hina.

Podatak je objavljen na filmskom programu Sedmi kontinent, gde su stručnjaci, edukatori, režiseri, psiholozi i roditelji razgovarali o važnosti visoko kvalitetne umetnosti za najmlađu publiku, a predstavljena su i nova istraživanja o tome kako deca danas doživljavaju i razumeju film.

Tokom šestodnevnog programa Filmskih dana 2025., koji je nedavno organizovalo udruženje Deca susreću umetnost, stručnjaci su upozorili da film i mediji mogu biti snažan alat odgoja – ali samo ako decu učimo da gledaju sa razumevanjem, baš kao što ih učimo i da razumeju ono što pročitaju.

Kako je saopšteno, učitelji i stručnjaci iz oblasti odgoja i obrazovanja istakli su da filmska pismenost još nije sistemski uključena u nastavni proces, iako upravo ona razvija sposobnost kritičkog mišljenja, empatije i selektivnog izbora sadržaja.

"Za roditelje, ti podaci otvaraju važno pitanje: Šta deca zaista vide kada gledaju ekran? Ako dete ne razume šta gleda, propušta da nauči da prepozna emocije, motive i poruke koje oblikuju njegov pogled na svet", ističe se u saopštenju.

Predsednica udruženja Deca susreću umetnost koja realizuje filmski program Sedmi kontinent Edita Bilaver, izjavila je da je misija udruženja da film i umjetnost postanu ne samo zabava, nego i sredstvo učenja, kreativnog izražavanja i kritičkog razmišljanja za svako dete. "Kvalitetna filmska pismenost razvija ključne kompetencije za život u savremenom medijskom okruženju", ocenila je Bilaver.

Profesorka i pozorišna kritičarka Nataša Govedić je sa studentima Akademije dramske umetnosti sprovela istraživanje Kriterijumi umetnosti za decu, kojim je pokazala da umetnost za decu traži još veći nivo kvaliteta od umetnosti za odrasle, jer oblikuje detetovu percepciju, maštu i sposobnost razumevanja sveta.

Ona uključuje igru, participaciju i emocionalnu dubinu – umesto površne zabave, dok programi koji aktivno uključuju decu u stvaranje i interpretaciju sadržaja postižu najveći obrazovni i emotivni efekat. "Kvalitetna umetnost ne potcenjuje dete. Ona mu daje priliku da misli, oseća, pita i stvara", istakla je profesorka Govedić.

Nakon predstavljanja istraživanja Kriterijumi umetnosti za decu, režiseri Marina Andree Škop i Daniel Kušan govorili su o izazovima stvaranja kvalitetnog filmskog sadržaja za najmlađu publiku, dok su Selma Mehadžić, Edita Bilaver i Marija Georgiev raspravljale o filmskom obrazovanju i praktičnim pristupima koji decu podstiču na aktivno učešće u kulturnim i filmskim iskustvima.

Održan je i niz predavanja i radionica, a organizatori kažu kako je poseban utisak ostavio razgovor Eve Kraljević i Tibora Đurđeva "Daun na filmu", koji je naglasio empatiju i prevenciju stereotipa o deci sa Daunovim sindromom.

Filmski program Sedmi kontinent od 2011. razvija inovativne obrazovne programe i okuplja više od 50 stručnjaka iz oblasti filma i obrazovanja, piše Hina.