CAN Jurop: Ambicije novog Nacionalno utvrđenog doprinosa Srbije nisu dovoljne

Novi Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) koji je Vlada Srbije usvojila povećava ambiciju u pogledu smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte, ali kao privremeni, uslovni cilj, bez detaljnih planova i konkretnih mera za pravednu tranziciju i jačanje otpornosti na klimatske promene i bez finansijske strategije, ocenila je Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe).

Treći Nacionalno utvrđeni doprinos (NDC 3.0), usvojen početkom septembra, predviđa da će Srbija do 2035. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1 odsto u odnosu na 1990. godinu, bez sektora upotrebe zemljišta, prenamene zemljišta i šumarstva (LULUCF). Prethodnim dokumentom iz 2022. godine bilo je predviđeno smanjenje od 33,3 odsto do 2030. godine.

Koordinatorka CAN Jurop za politike za Zapadni Balkan Frosina Antonovska izjavila je za portal Zelena Srbija novinske agencije Beta da u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. Srbija mora da ima vremenski okvir za gašenje termoelektrana na ugalj.

"Pozdravljamo korak Srbije ka postavljanju cilja za narednu deceniju. Međutim, važno je da zemlja pokaže jasnu viziju koja kombinuje nivo ambicije dovoljno visok da bude kredibilan za postizanje dekarbonizacije do 2050. godine i kompatibilan vremenski okvir za gašenje rada termoelektrana na ugalj", rekla je Antonovska.

Ona je istakla da vlade zemalja Zapadnog Balkana moraju prepoznati da procesi pripreme NDC-a mogu adresirati i podržati nacionalne razvojne ciljeve, ne ograničavajući se samo na ublažavanje klimatskih promenama.

"Oni takođe mogu voditi ka nacionalnim investicijama, održivom razvoju i otpornosti. Da bi bili efektni, NDC planovi moraju biti participativni, uključivati zajednice i pokazivati posvećenost globalnim klimatskim ciljevima, dok istovremeno odgovaraju na lokalne razvojne izazove", istakla je Antonovska.

U analizi CAN Jurop se navodi da novi NDC povećava ambiciju "ali ne kao apsolutni cilj za celu privredu" i da ne ažurira cilj za 2030. godinu, uz ocenu da cilj jeste korak napred, ali i dalje niži od potrebnog za ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni.

"Iako novi NDC povećava ambiciju u poređenju sa prethodnim obavezama UNFCCC-a (Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime), pitanje je koliko je on u skladu sa Strategijom niskougljeničnog razvoja ili Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP) gde je postavljena ambicija za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte za 40,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom do 2030. godine (uključujući LULUCF). Pošto se 2035. godina ne pojavljuje kao referentna godina ni u jednom drugom relevantnom dokumentu, metodologija koja se primenjuje za predstavljanje cilja za 2035. godinu ostaje nejasna", navodi CAN Jurop.

Ova organizacija ukazuje da se u NDC dokumentu navodi da cilj smanjenja emisija predstavlja privremeni, uslovni cilj, do usvajanja novog cilja za 2040. godinu, a u okviru njega i cilja za 2035. godinu, kao deo procesa izrade novog INEKP-a.

U dokumentu se dodaje da će realizacija uslovnog cilja "zavisiti od raspoloživih finansijskih sredstava za sprovođenje procesa pravedne i energetske tranzicije do 2035".

"Novi NDC eksplicitno navodi veliko oslanjanje na domaći lignit (oko 70 odsto električne energije proizvodi se u termoelektranama) i tranziciju definiše kao izazov pravedne tranzicije, ali ne postavlja datum postepenog ukidanja proizvodnje energije iz uglja i gasa", navodi se u analizi.

CAN Jurop ocenjuje da u NDC-u nedostaju detaljne politike i konkretne mere za pravednu tranziciju, kao što su radna mesta, prekvalifikacija, socijalna zaštita u regionima uglja, kao i detalji o tome ko će i kako pratiti sprovođenje odluka.

Takođe, u NDC-u nisu dovoljno definisani načini za jačanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, skladištenja, modernizaciju mreže i efikasnost.

Iako se u dokumentu ističe važnost adaptacije na klimatske promene, usled sve veće izloženosti poplavama, sušama i šumskim požarima, nedostaju plan troškova adaptacije, jasne prioritetne mere, zaštita ranjivih grupa i okvir za praćenje napretka u adaptaciji.

"Dakle, Srbija dobro funkcioniše u proceni klimatskih rizika i isticanju hitnosti adaptacije, ali su joj i dalje potrebne konkretne akcije, vremenski rokovi i strategije finansiranja kako bi ispunila standarde za robusnu otpornost na klimatske promene, usmerenu na ljude", ocenjuje CAN Jurop.

NDC pruža detaljna procena gubitaka i štete prouzrokovanih vremenskim i klimatskim ekstremima od 10,45 milijardi evra od 2000. godine, ali ne sadrži "detaljne, kvantifikovane finansijske potrebe ili plan mobilizacije finansija".

CAN Jurop na kraju zaključuje da treći Nacionalno utvrđeni doprinosi koje su do sada predstavile zemlje na Zapadnom Balkanu nisu ispunili ključne zahteve te organizacije da se povećaju klimatske ambicije kroz kredibilne i sveobuhvatne NDC, da se planira brzo i pravedno postepeno ukidanje fosilnih goriva, obezbedi strateška i dosledna dugoročna perspektiva, kao i da se osigura koherentnost sa planiranjem adaptacije.