Studija: Energetska efikasnost na prvom mestu u rešavanju energetskog siromaštva

U cilju smanjenja energetskog siromaštva ključno je povećati energetsku efikasnost, uz ciljano renoviranje zgrada i inovativne modele finansiranja, navodi se u novoj studiji koju je danas objavio Sekretarijat Energetske zajednice.

To će doprineti smanjenju računa, čistijem vazduhu i otvaranju radnih mesta, uz istovremeno unapređenje dekarbonizacije i usklađivanje sa integracijom tržišta EU, ocenjuje se u analizi "Energetska efikasnost na prvom mestu za energetsko siromaštvo" kojom su obuhvaćene ugovorne strane Energetske zajednice - Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kosovo, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina.

U studiji se ukazuje na brojne koristi povećanja energetske efikasnosti, kao što su smanjenje potražnje domaćinstava za energijom za više od 60 odsto i poboljšanje zdravlja smanjenjem vlage, buđi i respiratornih bolesti.

Takođe se procenjuje da svaki milion evra uložen u energetsku efikasnost može stvoriti 12 do 19 radnih mesta.

Autori analize pozivaju vlade da definišu i mere energetsko siromaštvo, daju prioritet ranjivim domaćinstvima u programima renoviranja, usvoje inovativne modele finansiranja, ojačaju praćenje i primene princip "Energetska efikasnost na prvom mestu" preusmeravanjem subvencija ka efikasnosti i čistoj energiji.

U dokumentu se ukazuje da većina ugovornih strana Energetske zajednice podržava domaćinstva subvencionisanjem potrošnje energije umesto renoviranjem neefikasnih domova.

"Ovo čini porodice zavisnim od skupih i zagađujućih goriva, jer subvencije samo kratkoročno smanjuju račune, bez smanjenja potražnje za energijom, poboljšanja efikasnosti ili rešavanja problema lošeg zdravlja i životnih uslova", navodi se.

Širom regiona mnoga domaćinstva troše 50 do 70 odsto više energije na grejanje nego što dozvoljavaju standardi efikasnosti EU, a u mnogim seoskim domaćinstvima šporeti rade sa efikasnošću ispod 50 odsto.

Sa početkom primene mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM), navodi se, energija će još više poskupeti, što će najteže pogoditi najsiromašnije.

U izveštaju se ocenjuje da je glavna prepreka u rešavanju energetskog siromaštva nedostatak pouzdanih podataka, kao i to što u mnogim ugovornim stranama Energetske zajednice energetsko siromaštvo nikada nije formalno definisano, što ga čini izuzetno teškim za merenje ili praćenje.

Ocenjuje se da ova godina označava "kritičnu prekretnicu" i dodaje da su ugovorne strane u svojim Nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP) i strategijama renoviranja zgrada navele planirane i tekuće akcije za rešavanje energetskog siromaštva.

U dokumentu se dodaje da bi prema pravilima EU ugovorne strane trebalo bolje da ciljaju energetsko siromaštvo u programima renoviranja uvođenjem formalne definicije i kriterijuma podobnosti u pravni okvir i da moraju da podnose dvogodišnje izveštaje o napretku NEKP-a, uključujući formalnu definiciju energetskog siromaštva, podatke o pogođenim domaćinstvima, preduzete mere i postignuti napredak.

"Ovo stvara priliku za merljiv napredak. Ugradnjom ciljeva energetskog siromaštva u planove renoviranja, programe finansiranja ili nacionalne ciljeve uštede energije koji daju prioritet ranjivim domaćinstvima, ugovorne strane mogu milione neefikasnih domova da pretvore u zdravije, pristupačne i klimatski prihvatljive životne prostore. Na taj način mogu transformisati trostruki izazov u ​​trostruku pobedu: zdravije domove i zajednice, jača i konkurentnija energetska tržišta i brži napredak u dekarbonizaciji. Sve to doprinosi ogromnoj strateškoj prednosti: spremnosti za povezivanje tržišta električne energije i dubljoj integraciji sa EU", ocenjuje se u studiji.