Institut Egmont: Proširenje EU investicija koja obećava značajnu dobit

Proširenje ima potencijal da ubrza već dugo potrebne unutrašnje reforme EU i oživi evropski projekat i, mada će njegova cena biti velika, ako proširenja ne bude, za budućnost evropskog projekta i kandidate za članstvo cena će verovatno biti mnogo veća, ocenjuju analitičari briselskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose Egmont.

Analitičari navode da je napredak proširenja uvek zavisio od političke volje ali da pozitivni momentum još postoji i da ga treba iskoristiti. Dodaju da je proširenje nesumnjivo investicija, ali ona koja obećava značajan profit ako se njome efikasno upravlja.

U prilog činjenici da proširenje ne treba da se odlaže govore krize koje pogađaju EU i svet i koje traže prilagođavanje i fleksibilnost. Kako se ukazuje, današnji izazovi su transnacionalni i traže inovativne pristupe rešavanja zasnovane na saradnji i uključenju spoljnih aktera. Zato proširenje EU danas ne znači samo podršku demokratskoj tranziciji, već je i strateška investicija u mir, prosperitet i slobodu na kontinentu.
 
Zatim, piše u analizi, pitanje kredibiliteta EU je ne samo da potvrdi pravo svojih suseda da biraju saveze, već i da efikasno radi na tome. Ukazuje se i da se posebno zemlje Istočne Evrope često pogrešno vide ili kao "ruska sfera interesa", ili kao "tampon zona", dok ruska vojna i hibridna agresija protiv njenih suseda pokazuje da su takve "sive zone" nestabilne i da ne uspevaju da održe mir i stabilnost.  

Kao sledeći faktor u prilog proširenju analitičari neprofitnog briselskog instituta vide javno mnjenje i navode da poslednji Eurobarometar pokazuje da 56 odsto građana EU podržava proširenje i veruje da će biti korisno za njihovu zemlju. Građani EU vide konkretne koristi od proširenje kroz povećanje tržišta i veće mogućnosti za zapošljavanje i, globalno gledano, kroz veći geopolitički uticaj i solidarnost. 

Konačno, aktuelni trenutak je povoljan za proširenje EU i iz finansijske perspektive, što je jedna od ključnih bojazni u vezi proširenja. 

Kako se navodi u analizi, u Komisijinom letošnjem predlogu višegodišnjeg budžeta EU (2028-2034) proširenje je centralni stub Globalnog evropskog instrumenta (GEI) i apsorbuje 21 odsto budžeta tog instrumenta ili 43 milijarde evra. Taj stub pokriva sve kandidate i potencijalne kandidate, kao i partnere iz Istočnog susedstva, sa sredstvima za pretrpistupnu pomoć, institucionalnu podršku i unutrašnje pripreme EU za buduća pristupanja. 

Uključivanjem klauzule o reviziji, koja dozvoljava prilagođavanje sedmogodišnjeg budžeta u slučaju ulaska u EU novih članica, takođe se šalje snažan i ohrabrujući signal kandidatima za članstvo koji su najviše napredovali u pristupnom procesu. 

Egmontovi analitičari dodaju da je veoma važno, s obzirom da pregovori o budžetu počinju u Savetu i Evropskom parlamentu, i da evropski kreatori politike jasno razumeju strateške i praktične koristi od proširenja.
 
Analitičari kažu da kandidati za članstvo koji su najviše napredovali u ispunjavanju kriterijuma ne bi trebalo da ostanu u "čekaonici za EU" i zaključuju da je proces pristupanja odavno trebalo da se razvija na obostrano koristan i perspektivan način.