Iran obeležio godišnjicu zauzimanja Ambasade SAD u Teheranu 1979.
Iranski studenti su 4. novembra 1979. savladali čuvare i zauzeli Ambasadu zarobivši 52 službenika koje su držali kao taoce, a ta kriza je potom trajala duže od godinu dana.
Predsednik Parlamenta Irana Mohamed Bager Kalibaf je kao glavni govornik na skupu u Teheranu rekao da je nekadašnja Ambasadu SAD bila "špijunska jazbina" i da se sada Zapad "protivi nezavisnom, jedinstvenom i moćnom Iranu", a vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, da uskoro neće biti normalizacije odnosa s Vašingtonom.
Hiljade Iranaca su u centru Teherana skandirale "Smrt SAD!" i "Smrt Izraelu!", neki su obesili lutke s likovima američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i palili zastave Izraela i SAD.
Iranski državni mediji su javili da je takvih skupova bilo širom Irana.
Na tim skupovima su nošene makete iranskih raketa s natpisom "Smrt Americi" i mašina za obogaćivanje uranijuma.
U napadima Izrale na Iran u junu je poginulo 1.000 Iranaca, uključujući vojne komandante i nuklearne naučnike, a SAD su bombardovale iranska nuklearna postrojenja. U iranskoj odmazdi raketama na Izrael poginulo je 28 ljudi.
Napadi su usledili posle pet neuspešnih rundi pregovora Irana i SAD o nuklearnom programu Irana koji se potom povukao iz nadzornog programa Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
U septembru su Ujedinjene nacije ponovo uvele sankcije Iranu zbog njegovog nuklearnog programa čime je zamrznuta iranska imovina u inostranstvu, pbustavljeni su sporazumi s Teheranom i kažnjava se svaki razvoj iranskog programa balističkih raketa.
Iran ima zalihe uranijuma obogaćenog do 60 odsto koncentracije, dok je za nuklearno oružje potrebno 90 odsto što je tehnički blizu, te je moguća proizvodnja nekoliko atomskih bombi.
Iran tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopskog karaktera, ali Zapad i IAEA kažu da je Teheran pčripremio program nukleranogmnaoružavanja do 2003. godine.
