Zemlje EU dogovorile smanjenje emisije ugljenika za 90 odsto do 2040.

Zemlje Evropske unija danas su postigle sporazum da će do 2040. godine smanjiti emisije ugljenika za 90 odsto, uoči konferencije UN o klimi u Brazilu.

Mađarska, Slovačka i Poljska glasale su protiv sporazuma, uprkos tome što su druge zemlje pristale na ustupke koje su one tražile, između ostalog i da EU u zavisnosti od ekonomskih performansi ponovo razmotri svoju klimatsku politiku. 

Dogovor zemalja EU takođe omogućava odlaganje novog plana trgovine ugljenikom koji obuhvata transport i grejanje, što je bio glavni zahtev Poljske.

Ministri EU za klimu sporazum su postigli na maratonskoj sednici koja je trajala od sinoć do danas ujutro. 

Pre nego što postane pravno obavezujući dokument, Evropski parlament će glasati o njemu i pregovarati o njegovom sadržaju sa Evropskim savetom.

"Ovo je upravo signal koji Evropa mora da pošalje u ovim vremenima", rekla je švedska ministarka za klimu Romina Purmohtari.

Ona je zahvalila Finskoj, Nemačkoj, Španiji i Holandiji što su se u debati zalagale za velika smanjenja emisija.

Evropski komesar za klimu, neto nultu emisiju i čist rast Vopke Hojkstra rekao je da je sporazum bolji od sporazuma zemalja na Pacifiku, u Evropi i Severnoj Americi, ali da je zbog trenutnih geopolitičkih i ekonomskih tenzija neophodan kompromis.

"Na ovom kontinentu, nastavićemo sa akcijama u oblasti klimatskih promena, ali to mora biti premostivo, mora biti spojeno sa nezavisnošću i konkurentnošću. Ne jedno bez drugog. Sva tri su neophodna", rekao je Hojkstra.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sada će otputovati u Brazil na konferenciju  COP30  sa jasnim sporazumom o emisijama.

"Sada imamo mogućnost da odemo u Belem kao vođe", rekla je španska ministarka za klimu Sara Agesen.

Ekološke organizacije kritikuju sporazum zbog odredbi koje će omogućiti EU da kupuje ugljenične kredite od manje razvijenih zemalja, čime će obaveze prebaciti na druge. 

"Korišćenje pranja ugljenika iz priobalja za ispunjenje ovog nominalnog cilja znači da je posvećenost EU ​​mnogo manja, a sa ugrađenom klauzulom o razvodnjavanju cilja svake dve godine, ona znači još manje", smatra aktivista ekološke organizacije Grinpis Tomas Gelin. 
 
Jeron Gerlag, direktor za Evropu u neprofitnoj organizaciji Klajmat grup, ocenjuje da "iako EU na papiru zadržava svoju obavezu od 90 odsto, ona će u stvari deo smanjenja emisija prebaciti u inostranstvo, čineći ga tuđom brigom".

Od sklapanja Pariskog sporazuma 2015. godine, politika mnogih zemalja EU pomerila se udesno. 

Neki smatraju da klimatski propisi sputavaju ekonomiju, dok drugi kažu da će Evropa ili proizvoditi i prodavati obnovljive izvore energije ili će biti primorana da kupuje energiju ili zelene proizvode od zemalja poput Kine.

Šumski požari, toplotni talasi i poplave postali su češći širom Evrope, što je podstaklo zahteve za većim akcijama u oblasti klimatskih promena. 

Rat u Ukrajini i nestabilni odnosi EU i SAD povećali su politički i ekonomski pritisak da se ublaže glavne mere zaštite životne sredine.