Analitičar: Evropska komisija ne uspeva da stvari u Srbiji nazove pravim imenom

U ovogodišnjem izveštaju o Srbiji Evropska komisija na prvi pogled koristi oštriju retoriku prema Beogradu i prepoznaje novu političku realnost u zemlji opisujući rastuću polarizaciju u društvu u uslovima masovnih protesta koji su počeli nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, komentarše novi briselski dokument član Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) Marko Kmezić.

Izveštaj, navodi Kmezić u tekstu "BiEPAG reaguje: Izveštaj EK o napretku Srbije za 2025: Najoštriji do sada, da li dovoljno oštar", odražava razočaranje građana zbog korupcije i nedostatka odgovornosti i transparentnosti uz slučajeve prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i pritisaka na civilno društvo.

Komisija priznaje da je to dovelo do sve težeg okruženja u kojem je retorika razdora dovela do ozbiljnog pada poverenja među zainteresovanim stranama što, zauzvrat, utiče na proces pristupanja EU. 

Analitičar ukazuje na bojazni Komisije u izveštaju oko sprovođenja zakonodavnog i institucionalnog okvira za poštovanje osnovnih prava, na činjenicu da se nazadovanje registruje samo u jednoj ključnoj oblasti - slobodi izražavanja, kao i na to da je neusklađivanje sa spoljnom politikom EU, uprkos očekivanjima, predstvljeno umerenijim tonom, uz napomenu da je Srbija nastavila saradnju sa EU u pružanju podrške Ukrajini.

U mnogim drugim oblastima, opisne ocene napretka i dalje se uglavnom zasnivaju na vladinim obećanjima i usvojenim akcionim planovima a ne na realnosti na terenu, čime se pojačavaju kritike da je proces samo "štikliranje kućica". Kmezić kao primer navodi da je Komisija u oblasti borbe protiv korupcije ocenila da je korupcija i dalje široko raširena i ozbiljan razlog za zabrinutost.

Srbija je, uprkos oštrijim formulacijama u izveštaju Evropske komisije, statistički gledano, uglavnom zadržala status kvo u pogledu spremnosti za članstvo u EU i prosečna ocena od 3,12 predstavlja neznatno povećanje za 0,01 poen u odnosu na prošlogodišnji izveštaj.

Istovremeno je, prema Kmezićevim rečima, sposobnost Srbije da sustugne trenutni talas entuzijazma oko proširenja ograničena.

Ukupno gledano, izveštaj Komisije o Srbiji izgleda da tačno odražava pomešanu sliku formalnog napretka u ispunjavanju zahteva EU uz kontinuirano odsustvo suštinskih reformi što je, uz talas antivladinih protesta koji traje godinu dana, izazvalo  stalne kritike vlade u Beogradu, napisao je Kmezić.

Kako je dodao, Komisija, iako ostaje u granicama diplomatskog jezika, ipak usvaja primetno oštriji prema Aleksandru Vučiću i njegovom režimu.

Međutim, kao i mnogo puta pre, dok Komisija pokazuje snažno razumevanje problema na terenu, mnogo je manje efikasna kada je reč o rešenjima odnosno ovogodišnji izveštaj jasno opisuje režim koji kontinuirano krši osnovne slobode građana, uključujući princip slobodnih i poštenih izbora.

Kmezić kaže da Komisija ipak ne uspeva da stvari nazove pravim imenom i imenuje i posrami odgovorne za posmatranu stvarnost.

"Takva odgovornost potrebna je ne samo da bi se obnovio kredibilitet procesa proširenja, već i da bi se obnovilo poverenje građana Srbije u EU", zaključio je Kmezić, viši istraživač Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.