Halačeva: Izveštaj EK nije dokument koji kritikuje, to je ogledalo

Zamenica šefa Delegacije Evropske Unije u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je danas da izveštaj Evropske komisije pokazuje da Srbija mora da napravi hitan napredak u zaštiti ljudskih prava, pravosuđu i slobodi izražavanja, istakavši da to nije dokument koji kritikuje, nego ogledalo stanja.

Halačeva je na predstavljanju izveštaja u Evropskoj kući u Beogradu rekla da se svake godine vide pokušaji da se umanji značaj tog dokumenta i da to nije fer i da je važno da javnost razume proces pristupanja i da građani budu informisani.

"Izveštaj predstavlja kvalitativnu procenu, mapu puta. Nije svrha da dajemo ocene zemljama kandidatima ili da kažemo da je najgori ili jedan od najgorih izveštaja", kazala je Halačeva na događaju koji su organizovali Fondacija Centar za demokratiju i Centar savremene politike.

Halačeva je kazala da je potrebna otvorena rasprava bazirana na činjenicama i da je proširenje svakodnevni izbor, a ne samo tehnički proces.

"To nije dokument koji kritikuje, nego ogledalo koje reflektuje i napredak i oblasti u kojima je neophodan dodatan napor", kazala je Halačeva.

Ona je navela da je glavni zaključak izveštaja Komisije da se tempo reformi u Srbiji znatno usporio i da ukazala na oblasti u kojima je neophodan hitan napredak.

"Srbija mora da prevaziđe probleme u zaštiti ljudskih prava, pravosuđa i slobode izražavanja. Takođe, izborne slobode nisu samo ono što EU očekuje, to traže i građani Srbije", rekla je Halačeva.

Ona je dodala da se u izveštaju kaže da "postoji retorika koja deli narod" i da Srbija mora da obnovi dijalog da bi napredovala.

Kao oblasti u kojima je primećen napredak u izveštaju, Halačeva je pomenula usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i proces imenovanja novih članova REM-a, dodajući da ti procesi moraju da se završe i implementiraju uz uključenje svih relevantnih aktera.

Halačeva je istakla da EU želi Srbiju u svojoj zajednici i da će nastaviti da je podržava politički, finansijski i tehnički.

"Ali na kraju krajeva, put i dinamika će se odlučivati u Srbiji", kazala je Halačeva.

Za proširenje EU je, prema njenim rečima, potreban napredak na dva fronta – da se buduće članice pripreme za odgovornosti koje nosi članstvo, i da se EU pripremi za veću porodicu, na čemu se već radi.

Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković izjavila je da se u izveštaju već više godina ukazuje na pitanje komunikacije vlasti o procesu evropskih integracija, i to ovaj put oštrije nego ranije, dodajući da u Srbiji postoji više antievropskih i antizapadnih narativa.

Vučković je ocenila kao "opasan" narativ onih koji kažu da su za evropske integracije, a govore da "EU neće Srbiju", da EU podržava obojenu revoluciju ili da će ostaviti Srbiju bez gasa.

"Još jedan narativ smo imali priliku da čujemo u obraćanju predsednika Srbije u Briselu, kada je rekao da kada bismo priznali Kosovo i uveli sankcije Rusiji prekosutra bismo ušli u EU. To je sofisticirani antievropski narativ zato što kaže da reforme nisu bitne, da izveštaj nije važan, nego samo nešto što je geopolitika", rekla je Vučković.

Iako su geopolitički faktori uticali da se proces proširenja vrati na vrh agenda EU, Vučković je istakla da su važne i evropske reforme.

"Na kraju krajeva, građani su se zato i opredelili za ovaj put. Poslednjih godinu dana građani pokazuju do koje mere su im važne evropske vrednosti i do koje mere žele da njihovi predstavnici u državnim organima ukorene te vrednosti u srpskom društvu i državi", rekla je Vučković.

Ona je navela da se najveći deo rasprave o novom izveštaju EK fokusirao da li je u pitanju najgori izveštaj ili je bilo i gorih.

"To je pogrešan pristup. Postoje objektivna merila da li smo napredovali, koji je stepen pripremljenosti za EU, što možemo uporediti sa prethodnim izveštajima. Ali nije u tome stvar. Stvar je u tome da li je država dovoljno ambiciozna da kao država kandidat koja je na ovom putu od 2014. smatra da svake godine treba sve više da napredujemo, a ne da se branimo koliko je taj napredak slabiji ili sporiji", rekla je Vučković.

Ključno pitanje je, dodala je, u kojoj meri su predstavnici građana u Skupštini, Vladi, predsedništvu, posvećeni ovom procesu.

 

Ceo video materijal pogledajte OVDE.