Vašington bojkotuje sastanak Saveta UN za ljudska prava koji razmatra stanje u SAD

Zvaničnici i branitelji prava okupili su se damas u Ujedinjenim nacijama u Ženevi da bi izrazili zabrinutost zbog stanja ljudskih prava pod administracijom predsednika Donalda Trampa i osudili odluku Vašingtona da odbije da dođe na današnji pregled stanja tih prava u SAD.

Misija SAD u Ženevi je ove nedelje potvrdila da će "preskočiti" takozvani Univerzalni periodični pregled (UPR) postavši tek druga džava koja je ikada bojkotovala taj proces.

Sve 193 države članice Ujedinjenih nacija moraju da prođu standardni pregled stanja prava svake četiri do pet godine.

Odluka SAD je "duboko razočaravajuća", rekla je Uzra Zeja, šefica organizacije Human Rights First. Ta odluka "slabi proces koji je pomogao napredak ljudskih prava širom sveta – uključujući i Sjedinjene Države", napisala je ona u i-mejlu.

Zeja je trebalo da predvodi jedan od nekoliko skupova u UN u Ženevi na kojima su aktivisti i izabrani američki zvaničnici izrazili zabrinutost zbog stanja prava u Sjedinjenim Državama, posebno otkako se Tramp vratio na vlast u januaru.

Odluka SAD da odbace pregled povezana je sa Trampovim nalogom iz februara kojim se SAD povlače iz mnogih tela UN, uključujući Savet za ljudska prava.

Ali odustajanje od Univerzalnog periodičnog pregleda nije bilo izvesno. Tramp je SAD povukao iz Saveta i tokom svog prvog mandata, ali je njegova administracija ipak odlučila da učestvuje u pregledu 2020. godine.

SAD su, posebno pod Trampom, više puta kritikovale Savet zbog pristrasnosti u odnosu na Izrael i to navele kao razlog za nedolazak.

"Tragično, taj potez zaista potkopava ideju da je međunarodno pravo na ljudska prava neotuđivo i da se podjednako primenjuje na sve“, upozorio je Fil Linč, šef Međunarodne službe za ljudska prava na skupu u UN u Ženevi gde je bivša prva dama SAD Eleonora Ruzvelt pomogla izradu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima pre njenog usvajanja 1948. godine.

"Tragično je i duboko ironično što smo pomogli u stvaranju normi, kao i ovog procesa (UPR) iz kojeg se sada povlačimo", rekao je jedan bivši visoki američki zvaničnik za AFP, želeći da ostane anoniman.

Još jedan bivši američki zvaničnik koji je radio na prethodnim UPR angažmanima SAD upozorio je da je taj potez "opasan" jer "gubimo legitimitet globalno u svetu u pogledu liderstva u oblasti ljudskih prava... To je teško progutati".

Odsustvo SAD izazvalo je negodovanje među civilnim društvom, koje obično učestvuje u pregledima, iznoseći analize i preporuke.

Uprkos nedolasku zvanične delegacije SAD, mnog grupe, akademici i lokalni američki zvaničnici ipak nameravaju da iznesu zabrinutost.

Naveli su niz alarmantnih događaja, uključujući represiju protiv neslaganja, militarizovane akcije protiv imigranata, slanje Nacionalne garde u američke gradove, obračune sa univerzitetima i umetničkim institucijama i smrtonosne napade na brodove navodnih švercera dorge u Karipskom moru i na Pacifiku.

Mnogi su pozvali međunarodnu zajednicu da se oglasi i podrži njihov rad na držanju američke vlade pod kontrolom.

"Savet za ljudska prava, sistem Ujedinjenih nacija i zajednica nacija posvećenih ljudskim pravima i demokratiji mogu da osvetle te zloupotrebe", rekao je Čandra Batnagar, šef južnokalifornijskog ogranka Američke unije za građanske slobode (ACLU).

Robert Salim Holbruk, šef Centra za abolicionističko pravo, složio se, insistirajući da će, kako "vidimo kako se naše građanske slobode uništavaju, ovi forumi u budućnosti dobijati na značaju".

Sjedinjene Američke Države su jedna od svega dve države koje nisu došle na pregled stanja u svojoj jurisdikciji od početka sistema UPR 2008. godine.

Iako su neke države tražile odlaganje, samo Izrael ranije nije došao - početkom 2013. godine, iako je na kraju prošao kroz odloženi pregled 10 meseci kasnije.

Posmatrači su upozorili da bi odsustvo SAD moglo poslužiti kao loš primer.

"Nadamo se da ovo neće povlačenja iz Saveta pretvoriti u normalnost", rekao je za AFP Sandžaj Seti, ko-šef Inicijative za umetničku slobodu.