Milica ne vidi, ali studira, putuje, glumi, nastupiće i na filmskom festivalu u Novom Sadu
Studentkinja četvrte godine Filozofskog fakulteta u Nišu Milica Janković učestvovaće svojom stendap komedijom "Humorom kroz predradrasude" na 23. Filmskom festivalu "Uhvati film" koji će sutra, 13. novembra, biti otvoren u Novom Sadu, a biće i gost na svečanom otvaranju festivala.
Janković ima ozbiljne probleme sa vidom od samog rođenja, a od 18. godine upšte ne vidi, ali navodi da joj to ne predstavlja prepreku da studira, glumi, piše priče i pesme, snima podkaste, radi na međunarodnim i domaćim projektima u nevladinom sektoru, putuje…
Ona je za agenciju Beta kazala da je predstavu "Humorom kroz predrasude" publika u Nišu imala priliku da vidi proletos u Akademskom pozorištu u Nišu, a u tu će 25. novembra premijerno odigrati novu verziju te predstave.
"Na Fejsbuku sam godinama pisala neka svoja iskustva, recimo kada negde krenem pa se nešto desi, jer kada se čovek kreće sa štapom takvih situacija je nenormalno mnogo. Onda mi je palo na pamet da napravim od toga nešto malo veće i napisala sam predstavu. Odnela sam u pozorište, prošla je njihovu komisiju, pozvali su me i rekli da će biti na repertoaru", izjavila je Janković.
Prema njenim rečima, publika u Nišu odlično je prihvatila njenu predstavu, tako da se nada da će tako biti i u Novom Sadu.
"Volim što imam u predstavi taj deo gde ja nešto pitam publiku i gde zapravo teram publiku da bude interaktivna. Umara me kada kod kuće vežbam jedan te isti tekst. Živim za improvizaciju koju donosi scena", istakla je Janković.
Ona je kazala da ranije nikada nije imala priliku da glumi, niti je bila u nekoj školi glume, mada je tokom rada na jednom projektu imala priliku da uči o scenskim nastupima.
"Ti nastupi na sceni grade moje uspomene. Generalno mislim da je život skup malih usputnih uspomena koje na kraju nas čine ono što mi jesmo. Volela bih da nastavim da radim baš predstave i baš pozorišta, jer mislim da ta vrsta rada ima veliku dušu", naglasila je Janković.
Tokom proteklih 10 godina, kazala je Janković, bavila se prvenstveno domaćim i međunarodnim projektima u oblasti socijalne inkluzije. Time je počela da se bavi odmah po završetku srednje škole.
"Radila sam sa ljudima sa hendikepom, sa LGBT ljudima i migrantima. Radila sam neke predstave i kraće filmove jer sam htela da spojim umetnost i inkluziju jer ja pišem pesme i priče", izjavila je Janković.
To što piše, dodala je, objavljuje na svoja dva bloga, jedan sa nazivom "Šta mi dune", dok je drugi namenjen funkcionisanju slepih i slabovidih osoba.
"Blog 'Šta mi dune' ovih dana će postati podkast jer uveliko snimam emisije, dok za drugi blog pravim tutorijale za ljude sa oštećenim vidom za neke aplikacije. Sa ljudima koji imaju hendikep pravila sam intervjue za ljude koji vide. Od početka od kako sam počela da radim, radim tako jer mislim da je to osnov inkluzije. Time se bavim desetak godina", naglasila je Janković.
Ona je kazala da je studije socijalne politike i socijalnog rada Filozofskog fakulteta u Nišu upisala nešto kasnije nego što se kod nas upisuje fakultet, ali je shvatila da joj je potrebna diploma da bi pronašla stalni posao.
"Ja sam rođena i odrasla u Beogradu, ali sam želela da se osamostalim. Beograd i Novi Sad su mi bili preskupi za samostlani život. U Niš sam se preselila 2021. godine i mislim da je Niš odlično mesto za život. Sve vam je u centru, na desetak minuta hoda, ne morate da obavezno koristite autobus kao u Beogradu", objasnila je Janković.
Prema njenim rečima, u početku je za kretanje po gradu koristila aplikaciju namenju kretanju gradom slepih i slabovidih osoba, a dosta joj je pomogao i Stefan Stevanović, koga u Nišu poznaju kao osobu bez vida, završio je Pravni fakultet i igra golbal.
"U početku mi se dešavalo da se izgubim, ali sam naučila da ne paničim i da se vratim tamo kuda sam krenula. Gubila sam se i po Beogradu. Ja mislim da je normalno da se čovek ponekad izgubi kada ne vidi", izjavila je Janković.
Problemi sa vidom, dodala je, posledica su rubeola koje je njena majka preležala u ranoj trudnoći.
Posledica preležanih boginja njene majke, kazala je, je i teška srčana mana sa kojom je rođena i zbog koje je imala dve visoko rizične operacije, od kojih je jedna urađena u Londonu dok joj je drugu uradio pre dve godine lekar iz inostranstva na Institutu za kardivaskularne bolesti Dedinje u Beogradu.
