Komisija je, s obzirom da smatra da je otvoreni građanski prostor u srži demokratija, predstavila i Strategiju EU za civilno društvo sa ciljem snažnijeg angažovanja, zaštite i podrške orgranizacija civilnog društva.
Obe inicijative navedene su kao političke smernice u ovogodišnjem govoru o stanju Unije šefice Komisije Ursule fon der Lajen.
Inicijative sadrže mere za zaštitu ključnih stubova demokratskih sistema - slobodnih ljudi, slobodnih i poštenih izbora, slobodnih i nezavisnih medija, "živog" civilnog društva i snažnih demokratskih institucija, navela je Komisija.
"Demokratija je osnova naše slobode, prosperiteta i bezbednosti. Evropski demokratski štit ojačaće osnovne elemente koji omogućavaju građanima da svakodnevno žive naše zajedničke demokratske vrednosti... To je evropska snaga i moramo da povećamo zajednički kapacitet da je zaštitimo u svakom trenutku", rekla je Fon der Lajen.
Akcije u okviru Evropskog demokratskog štita dalje će ojačati kolektivni kapacitet EU za borbu protiv manipulacija informacijama i dezinformacija i ojačati otpornost, istakla je Komisija.
Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas rekla je na predstavljanju novih inicijativa da je liberalna demokratija pod napadom i da smo svedoci kampanja, uključujući Rusije, posebno dizajniranih da polarizuju građane, potkopaju poverenje u institucije EU i "zagade politiku" u članicama.
"Novi Evropski demokratski štit deo je evropskog odgovora za zaštitu sastavnih delova naše demokratije: slobodnih medija, debate zasnovane na činjenicama i poštenih izbora. Ako želimo da demokratija prevlada, moramo bolje da je branimo", istakla je potpredsednica Komisije.
Štit inače sadrži akcije oko tri glavna stuba - zaštite integriteta informacionog prostora, jačanja institucija, poštenih i slobodnih izbora i nezavisnih medija, kao i unapređenja otpornosti društva i angažovanja građana, saopštila je Komisija.
Važan doprinos štita za zaštitu demokratije biće i novi Evropski centar za demokratsku otpornost koji će ujediniti znanje i resurse Unije i članica sa ciljem povećanja zajedničkog kapaciteta za anticipiranje, otkrivanje i odgovor na pretnje, kao i izgradnju demoktarske otpornosti.
Komisija navodi i da će u Centru biti uspostavljena platforma zainteresovanih strana koja će unapređivati dijalog sa pouzdanim zainteresovanim stranama poput organizacija civilnog društva, istraživača, fekt-čekera i medija.
Na planu jačanja integriteta informacionog prostora predviđeno je osnivanje nezavisne Evropske mreže fekt-čekera kako bi se unapredio njihov rad na svim jezicima EU, kao i da Evropska opservatorija za digitalne medije razvije nove nezavisne kapaciteta za monitoring i analize.
Komisija navodi da je, iako su organizacija i sprovođenje izbora u nadležnosti članica, potrebna bolja saradnja za borbu sa izazovima u toj oblasti. Zato će Komisija pojačati rad u okviru Evropske mreže saradnje kod izbora i takođe predstaviti smernice za odgovorno korišćenje veštačke inteligencije u izbornim procesima.
Predviđena je i pojačana finansijska podrška za nezavisno i lokalno novinarstvo u sklopu novog Programa za otpornost medija koji će premostiti tekuću podršku medijima sa programima finansiranja predloženim novim sedmogodišnjim budžetom EU.
Navodi se i da će Komisija predstaviti ažurirane Komisijine preporuke za bezbednost novinara i pojačati akcije za podršku borbi protiv SLAPP tužbi.
Komisija će takoće predstaviti mere za poboljšanje medijske i digitalne pismenosti, podržati angažovanje građana u demokratskom životu, sa fokusom na lokalni nivo i mlade, i pomoći u promovisanju odlučivanja zasnovanog na dokazima.
Kada je reč o Strategiji za civilno društvo, pokrivena su tri ključna cilja - negovanje angažovanja civilnog društva, podrška i zaštita, kao i održivo i transparentno finansiranje.
