Akademik Vukosavić: Nema dovoljno kritičnih minerala za zelenu agendu

Plan "zelene agende" o smanjenju emisije gasova staklene bašte do 2050. godine ne može da se ostvari na globalnom nivou jer nema dovoljno kritičnih minerala, rekao je danas akademik Slobodan Vukosavić.

On je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti , na predavanju "Dekarbonizacija transporta, pravci razvoja i perspektive automobilske industrije" rekao da je problem što su za korišćenje solarne energije i energije vetra potrebni kritični minerali kojih nema dovoljno kako bi se proizvodili paneli i baterije za skladištenje energije.

"Obnovljivi izvori energije, sunce i vetar nisu obnovljivi jer ne može da se napravi dovoljno solarnih panela kako bi se zameneili istrošeni, pošto nedostaju kritične sirovine", rekao je Vukosavić.

Dodao je da su u potrazi za mineralima ugroženi Kongo, Maroko, Srbija, Mongolija, Papua Nova Gvineja.

Globalno u svetu prema "zelenoj agendi" do 2050. trebalo bi, prema njegovim rečima, da se proizvede 71 odsto energije iz neupravljivih izvora (vetro i solarne elektrane) i tada će trebati različita skladišta, na kratak rok baterije, na srednji reverzibilne elektrane i pumpna postrojenja, a na duži rok mogu da budu toplotna skladišta.

"Kada se uzme u obzir da su kritični minerali potrebni za solarne panele, vetroelektane, električna vozila, elektroenergetski sistem, potrebno je kritičnih minerala više od godišnje proizvodnje, na primer nikla za 50 puta više, grafita za 92 puta, srebra više za 40 puta i litijuma i kobalta više za oko 80 puta", rekao je Vukosavić.

Istakao je da bi to značilo da proizvodnja kritičnih minerala mora da se značajno intezivira, a dodatni problem je što pada njihova koncentracija u rudnim telima.

"Kada se uporedi ukupna količina kritičnih minerala za 'zelenu agendu' i globalnih rezervi, zaključak je da je potrebno 1,4 puta više nikla nego što ga ima, srebra 1,7 puta, kobalta dva puta više. Zelena agenda onako kako je koncipirana je neostvariva pod uslovom da se na neki čaroban način ne nađu ti minerali na nekoj drugoj planeti ako ih tamo ima", rekao je Vukosavić.

To, kako je rekao, ne znači da treba odustati od "zelene agende" jer je imperativ da se odustane od fosilnih goriva. 

Ako svet, prema njegovim rečima, ne odustane od fosilnih goriva imaće probleme mnogo veće nego što može da zamisli jer se ti energenti iscrpljuju, nema ih više.

"Moramo da razvijamo tehnologije koje će koristiti obilato zastupljene minerale, gvožđa ima dosta, neki kažu da ćemo se vratiti u gvozdeno doba", naveo je Vukosavić.

Naglasio je da se ne sme rudariti u blizini naselja, da su deponije neprihvatljive kao i ispuštanje vode u okolinu.

Potrebne su, kako je ocenio, nove tehnologije za rudarenje i dugoročno je važno da odluke ne donose političari jer ih donose na osnovu njihovih interesa. 

Dekarbonizacija transporta, prema njegovim rečima, je teško izvodljiva jer nema kritičnih sirovina za baterije, a i upotreba nije bezbedna.

"Baterije su rizik za okruženje koji je značajno veći od nuklearnih elektrana. U slučaju požara, posebno litijumskih baterija koja kada se zapali oslobađa kiseonik, pa gori tako što sama sebe snabdeva kiseonikom, a oslobađaju se i jedinjenja koja u dodiru sa vodom i vlagom stvaraju kiselinu", naveo je Vukosavić.

Baterije sadrže kancerogene materije koje, kako je naveo, mogu da ubiju mnogo ljudi.

"U tunelu između Italije i Švajcarske kada bi se dogodio požar jednog električnog automobila bilo bi puno mrtvih odmah, ne bi imali vremena da obole", naveo je on.

Automobil na vodonik je, kako je rekao, opasan jer može da curi čak i iz čeličnih rezervoara, a može i da eksplodira, ali moguće je od ugljen-dioskida iz vazduha i vodonika napraviti zeleni metan i automobil će ići na metan koji nije tako toksičan, što je, kako je rekao, prihvatljivo.

"Ima ideja da se pravi automobil na vodonik. Ideja Tojote i BMW da naprave automobil sa vodonikom, čiji kertridž (rezervoar) kad je pun vodonika nije teži od 15 kilograma", rekao je Vukosavić.

Veliki broj kompanija u Srbiji želi, prema njegovim rečima, da eksploatiše retke minerale potrebne za "zelenu agendu", jer  ih privlači "koruptivni potencijal".

"Dali smo stranim kompanijama prioritet u istraživanju i eksploataciji minerala, pa naš Geološki zavod bez odluke vlade i ne može da se bavi primenjenim geološkim istraživanjima, a vlada takvu odluku ne donosi, pa istražiju samo stranci", rekao je Vukosavić.

Za strance se, prema njegovim rečima, gradi i neophodna infrastruktura, putevi, gasovodi, električna mreža, za rudnike, manje-više na skriven način, o trošku građana, a nudi se i "proizvodnja električnih automobila, kao fabrika Stelantis koja je Potemkinovo selo i služi da nam zamaže oči da prihvatimo otvaranje rudnika".

"Izbacili smo bor iz liste elemenata koji zagađuju zemlju, izbacili nikl iz formule za određivanje kategorije vode tako da smo omogućili strancima da rudare na tradicionalan način i maksimalno zagađuju okolinu da bi postigli što veći profit, a da sve bude u skladu sa zakonima", rekao je Vukosavić.

Dodao je da Ukrajina koja je u ratu, što joj otežava pregovaračku poziciju, od Amerikanaca traži 50 odsto vrednosti minerala, a da Srbija od RTB Bora dobija tri odsto, dok bi od projekta "Jadar" i rudnika litijuma dobila jedan odsto vrednosti.

"Kada se napravi problematična studija koja pokaže da bi zagađenje u slučaju otvaranja rudnika bilo veće, vlast u Srbiji ne kaže popravićemo tehnologiju ili zabraniti projekat, nego popravićemo studiju", naveo je Vukosavić.

U Srbiji, prema njegovim rečima, postoji 250 mesta gde nije urađena remedijacija i rekultivacija rudnika i to prema podacima iz 1993. godine košta, ne manje od 270.000 evra po hektaru, a danas vredi duplo više.

Prostorni plan za "Jadar", kako je rekao, podrazumeva 29.300 hektara, a u Boru je degradirano 45.000 kvadratnih kilometara i ako bi Srbija htela da sanira tu površinu bilo bi potrebno da sakuplja prihod koji dobija og rudnika 450 godina.

"Srbija se zbog 'zelene agende' nalazi na udaru i postoji opasnost da pored, ozbiljno zagađenog istoka zemlje izgubi i zapade krajeve i uništi poljoprivredu. To ugrožava prijem Srbije u EU jer ko će da primi zemlju koja je prekrivena rudnim deponijama, da hoće da to saniraju ne bi tražili da se danas kod nas kopa", naveo je Vukosavić.

Istakao je da "moramo da zaustavimo rasprodaju resursa, ugrožavanje vodosnabdevanja, urušavanje institucija i ugrožavanje budućnosti zarad interesa male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast i beskrupulozno uništava sve što dodirne".