Vadeful na Zapadnom Balkanu - lakmus test politike Berlina prema regionu

Poseta nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula Zapadnom Balkanu treba da razjasni politiku Nemačke prema regionu, i odgovori na pitanje da li prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ostaje prioritet Berlina, ili Nemačka gubi uticaj, piše Dojče vele (DW).

DW piše da je Vadeful, koji četvorodnevnu turneju počinje 16. novembra posetom Sarajevu, dobar poznavalac prilika na Balkanu jer je godinama u Bundestagu u poslaničkoj grupi demohrišćana (CDU/CSU) vodio grupu za Zapadni Balkan, ali da sada putuje kao "šef ministarstva spoljnih poslova čija politika prema državama Zapadnog Balkana mnogim posmatračima postaje sve manje jasna".

Pod nadnaslovom "Srbija najteža stanica", DW ocenjuje da Vaderfula drugog i trećeg dana posete, 17. i 18. novembra sa Beogradom očekuje najosetljiviji termin. 

"Podrška članstvu u EU je tamo (u Srbiji) svega 38 odsto, uticaj Rusije ostaje snažan. Politički, Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) povezuju bliske veze sa predsednikom Alerksandrom Vučićem - ali je istovremeno Srbija u izveštaju Evropske komisije o napretku najslabija zemlja regiona", piše nemački međunarodni radio DW. 

DW navodi da uporedo sa Vadefulovom balkanskom Turnejom, u regionu boravi i delegacija nemačkih Zelenih, u kojoj su Boris Mijatović i Andreas Hofrajter, koji je i predsedavajući odbora Bundestaga za evropska pitanja. 

Radio prenosi i očekivanje Mijatovića da Vadeful u Beogradu potegne i pitanje optužbi OEBS za izbornu prevaru i manipulacije na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji, 2023. godine. 

Prenosi i upozorenje Mijatovića da je povlačenje američke agencije za razvojnu pomoć USAID iz programa za medije i demokratiju u regionu stvorilo "veliki problem", jer je tako nastao dodatni prostor za ruski uticaj.

Pre Beograda Vadeful će posetiti i Albaniju, gde se uloga Nemačke i dalje smatra pozitivnom i gde konstatno više od 80 odsto građana podržava evropsku integraciju zemlje.
 
Međutim, Aljba Cela, stručnjakinja za politiku iz nevladinog Albanskog instituta za međunarodne studije, upozorava da je ta podrška Berlina "sve drugo samo ne nešto što se podrazumeva". DW podseća da prema poslednjim anketama EU svega 49 odsto Nemaca podržava proširenje unije, zbog čega Cela posetu Vadefula vidi kao "važan politički signal". 

Stručnjak za Zapadni Balkan iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP), Milan Nic, ocenio je da će za Albaniju "postati istinski bolno kada se (u pregovorima) bude radilo o imovinskim pitanjima, regulativi i životnoj sredini, što su oblasti za koje mora u potpunosti da se preuzme pravo EU", piše DW, dodajući da za Albaniju trajna tema i dalje ostaje borba protiv korupcije. 

DW piše da je i Crna Gora "pristojno izrazila želju" da Vadeful 17. novembra u Podgorici malo bolje objasni kurs Berlina u regionu. Radio prenosi reči crnogorske ministarke za evropske integracije Biljane Papović da se "nada većem angažmanu Berlina i boljem razjašnjenju da je Zapadni Balkan prioritet vlade" Nemačke. 

Boris Mijatović naglasio je da ne treba izgubiti iz vida ni Severnu Makedoniju, koja je promenila ime da bi okončala spor sa Grčkom i koja je sprovela glavne reformske mere. Severna Makedonija se, piše DW, ipak ponovo našla pod pritiskom zbog bugarske manjine, tako da vlada velika nesigurnost među njenim stanovnicima, koji se pitaju "promenili smo ime - ali šta je sledeće".

"To pitanje najpreciznije opisuje gubitak poverenja u regionu u evropske procese", piše DW, dodajući da su zato "očekivanja koja Zapadni Balkan ima od nemačkog ministra spolojnih poslova jasna - Berlin treba da se odredi".