Ministarka trgovine Srbije: Delez pokušava da se obračuna sa državom a ne država sa njima

Ona je za NjuzMaks Balkan rekla da je uredba o maržama naterala trgovce da budu efikasniji, preneto je na sajtu Ministarstva trgovine.

"To što su kroz određene namete prema dobavljačima, a i kroz cene koje smo mi kao potrošači plaćali, pokrivali te gubitke, to je sada stvar njihovih internih politika i sigurno bi se ova praksa nastavila da nismo doneli uredbu", izjavila je Lazarević dodavši da će samo u tom kontekstu najveći trgovinski lanac u Srbiji morati da zatvori neke od svojih objekata koji su donosili gubitke.

Rekla je da je za interni dokument Deleza u kojem se navodi da će zatvoriti jedan broj objekata i otpustiti deo zaposlenih, saznala iz medija, te da se nada da će resorno ministarstvo dobiti i neki zvanični dokument od te kompanije.

"Komunicira se s javnošću preko određenih domaćih i stranih medija da su posledice uredbe pogubne po trgovinske lance, a na prvom mestu govorimo o Delezu koji je najveći igrač na tržištu. A uredba ih je zapravo samo naterala da budu efikasniji", navela je Lazarević.

Ukazala je da se uredba Vlade naziva "uredbom o maržama", iako je njen najvažniji segment ograničenje "of-rabata" što je najviše i pogodilo trgovce.

"U ovom konkretnom slučaju to se odnosi na Delez, jer su upravo iz tih nameta koji su bili značajno veći i od samih marži, finansirali svoj razvoj maloprodajne mreže. Podsetiću da je među određenim stavkama koje su bile direktan namet na dobavljače, bili i oni koji su se ticali proširenja maloprodajne mreže i ulaganja u renoviranje. To znači da su dobavljači bili kofinansijeri širenja njihove mreže", rekla je Lazarević.

Istovremeno, kako je dodala, taj lanac je smanjivao broj zaposlenih.

"Delez je najveći broj zaposlenih imao 2020. godine - 12.900, a onda je od 2021. pao njihov broj za 1.300 radnika i u 2022. je nastavio da pada, te je od 2020 do 2022. Delez imao 1.500 radnika manje. Paralelno s tim povećavali su broj prodajnih objekata. Od 2022.-2024. počelo je da dolazi do rasta broja zaposlenih i tu su se stabilizovali na 12.400 zaposlenih, a istovremeno je broj njihovih objekata povećan za gotovo 100. U prošloj godini se broj zaposlenih stabilizovao, ali se nije vratio na nivo iz 2020, već se u odnosu na tada smanjio za 500", navela je Lazarević.

Dodala je da se paralelno događao i rast cena, koji je krenuo od pandemije kovida-19.

"Rast cena, veliki pritisci na dobavljače i ekstremno visoki of-rabati, bili su način kako se veliki broj radnji održavao u životu i kako su se otvarale nove. Razumem njihovu poslovnu politiku da žele da budu još prisutniji, da niču njihove radnje svuda kao pečurke, ali to treba da bude rezultat pametne, promišljene poslovne politike", rekla je ministarka.

Komentarišući pisanje medija da se "država obračunava sa kompanijom Delez", ona je rekla da to što radi taj trgovinski lanac više vidi kao pokušaj obračuna te kompanije sa državom Srbijom, s obzirom da nisu u pitanju samo domaći mediji, koji su pritom preneli interni dokument, time pokazujući da imaju blizak odnos s tom kompanijom.

"A i Ahold Delez, s centralom u Holandiji, je krenuo sa PR-om, pa nemački Handelsblat, ugledne novine koje su namenjene poslovnoj populaciji, u naslovu imaju da se u Srbiji šikaniraju EU trgovinski lanci. To je prosto neozbiljno, tabloidno pisanje. Pritom, od 29 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni uredbom o maržama, samo četiri su iz EU, 23 su domaći trgovinski lanci, a ostali iz drugih evropskih zemalja. Od tih četiri Delez je jedan, najveći – sa najvećim prometom, najvećim maržama, najvećim brojem objekata", rekla je Lazarević.

Istakla je da država hoće i imaće evropski zakon koji će urediti stvari koje su već uređene u EU.

"To je moja poruka za sve one zlonamerne koji pokušavaju da predstave investicionu klimu Srbije kao nepovoljnu. Podsetiću i da smo mi privukli značajan kapital iz EU, a ovo je jedan jako ružan način ponašanja sa elementima politike", ocenila je Lazarević.

Na pitanje da li je njeno ministarstvo razgovaralo s predstavnicima Deleza pre nego što je njihov interni dokument o najavljenom zatvaranju objekata objavljen u medijima, Lazarević je rekla da je bilo zajedničkih sastanaka sa svim trgovcima, kao i odvojenih sa Delezom.

"Imali smo dobar sastanak sa top menadžmentom Deleza iz Holandije, kao i dobar razgovor sa ministarskom spoljne trgovine Holandije prošle nedelje, na njenu inicijativu, u kojem sam vrlo lepo izložila šta, kako i zašto radimo, da su nam cilj evropski zakoni. Sve vrlo transparentno. A zašto se sam Delez u Srbiji u poslednje vreme ućutao, pa se nisu oglašavali ni na poslednjem zajedničkom sastanku sa trgovcima u Privrednoj komori Srbije, da li su prebacili da njihova centrala bude ta koja će voditi komunikaciju… Mi smo svakako otvoreni za dalji razgovor. Nemam od čega da se povlačim, treba zajedno da radimo, ali način komunikacije preko Handelsblata ili domaćih medija nije pravi put", rekla je Lazarević.