Marović: Probno članstvo bi bilo još jedan neuspeh politike proširenja EU

Ideja o nekoj vrsti "probnog članstva" u Evropskoj uniji kao što je pristupanje bez prava glasa je pogrešna i zabrinjavajuća, ocenila je članica Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) Jovana Marović, dodajući da Brisel umesto toga treba da priprema Ugovor o pristupanju, posebno za Crnu Goru koja ima priliku da završi pregovore do kraja naredne godine.

Ovogodišnji Paket proširenja Evropske komisije, prema njenim rečima, pokazao je da je Crna Gora najnapredniji kandidat za članstvo na Zapadnom Balkanu i da EU veruje da zemlja može da ispuni cilj okončanja pregovora 2026. ako se reforme u oblasti vladavine prava vrate u centar procesa.

Međutim, Marović izražava zabrinutost povodom ideje da se neke zemlje mogu pridružiti EU u nekom obliku "probnog članstva", kao što je pristupanje bez prava glasa.

"Takvi predlozi su pogrešni i obmanjujući. Podjednako je zabrinjavajuće to što je objavljivanje dokumenta o unutrašnjim reformama, koji je namenjen da podrži proširenje, odloženo do naredne godine. Da je probno članstvo ikada imalo smisla, to bi bilo pre deset godina, a danas bi predstavljalo još jedan neuspeh politike proširenja EU", navela je Marović, dodajući da bi takav model sada Crnu Goru učinilo "testom za upravljanje neuspehom, a ne uspehom".

Umesto stvaranja kategorija "kvazi-članstva", Marović ističe da EU treba da počne da priprema Ugovor o pristupanju, što je proces koji povećava tehničku kontrolu, uslovljava reforme i učvršćuje politička očekivanja.

"Da bi iskoristila ovaj trenutak, Crna Gora mora da se fokusira na političko vođstvo i kredibilne reforme vladavine prava, dok EU mora da održi snažan angažman, što bi kulminiralo pripremom Ugovora o pristupanju. Pravilno korišćen, Ugovor bi služio ne samo kao podsticaj nego i kao korektivno sredstvo, osiguravajući da su obaveze merljive, sprovodive, a reforme povezane sa jasnim političkim posledicama", ocenila je Marović.

Na taj način, zaključila je, Crna Gora bi mogla da postane primer za region, dok bi u suprotnom postojao rizik da se pojača cinizam za koji EU tvrdi da prevazilazi.

Naredna godina će pokazati da li su obe strane spremne da iskoriste priliku i pretvore je u rezultate, navela je Marović, ocenjujući da je ovogodišnji izveštaj Komisije dao najohrabrujuću procenu za Crnu Goru od početka pregovora o pristupanju.

Marović je navela da su zaključci Evropske komisije ohrabrujući zato što su realni, da su pozitivni i optimistični, ali uslovni.

"Ton izveštaja je nesumnjivo pozitivan, ali pažljivo odmeren: u gotovo svakom poglavlju se beleži neki stepen napretka. Ipak, između redova, pojavljuje se jasno upozorenje – zamah je krhak, reverzibilan i zavisi od političkih uslova", navodi Marović u tekstu "BiEPAG reaguje: Prvo reforme, zatim poštovanje - Zašto Crna Gora ne sme biti tretirana kao drugorazredna".

Marović, bivša ministarka evropskih poslova Crne Gore, smatra da izveštaj pokazuje da Crna Gora može brzo da napreduje kada se usklade politička volja, koordinacija i stručnost, ali da je zabrinjavajuće to što se zemlja posle dobijanja pozitivnog izveštaja o ispunjenosti prelaznih merila za oblast vladavine prava (IBAR) prošle godine fokusirala na lakša, tehnička poglavlja koja mogu brže da budu zatvorena umesto na reforme u vladavini prava.

Rezultat toga je da je zamah izgubljen u poglavljima 23 i 24, da su ocene u tim oblastima pale na "izvestan i ograničen napredak", rekla je Marović i dodala da je jasna poruka Brisela da bez kredibilnih, merljivih reformi u ta dva poglavlja ništa drugo nije važno.

Marović ukazuje na dublje strukturne probleme, kao što su izloženost institucija političkom mešanju, nedovoljna nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije bez sistemskog efekta i konačnih presuda, sprovođenje izborne reforme uz delimično usvajanje preporuka ODIHR-a i GREKO, politička polarizacija u parlamentu.

"Pregovaračka struktura Crne Gore ostaje funkcionalna, ali joj nedostaje dubina stručnosti i stabilnost potrebna za završnu fazu razgovora. Iako je nekoliko poglavlja blizu zatvaranja – posebno u poljoprivredi, ribarstvu, uslugama i finansijama – tempo pregovora je usporen u poređenju sa regionalnim zemljama poput Albanije, koja je u istom periodu održala pet međuvladinih konferencija", ocenjuje Marović.

To, dodaje ona, stavlja Crnu Goru u paradoksalnu situaciju, jer je dobila najjači izveštaj do sada, ali i dalje ništa ne garantuje da će ostvariti cilj zatvaranja pregovora do kraja 2026. godine.