Ljudski preci počeli da se ljube pre dvadesetak miliona godina

Poljubac nisu izmislili ludo zaljubljeni ljudi, nego su taj oblik izražavanja privrženosti počeli da praktikuju primati, preci velikih majmuna još pre oko 20 miliona godina, objavili su danas u studiji naučnici sa Oksforda i Instituta za tehnologiju sa Floride.

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kada je ljubljenje postalo deo ponašanja primata, posto očigledno nije bilo ni od kakve koristi za opstanak vrste i samo je dodatno doprinosilo širenju zaraznih bolesti, piše agencija Rojters.

Pa ipak, ljudi, čimpanze, bonobo majmuni, orangutani i gorile se ljube, i to ne radi prenošenja hrane, što sugeriše da su to nasledili od nekog davnog zajedničkog pretka, navodi se u studiji koja je posmatranjem evolucije odnosa među primatima pokušala da vrati sat unazad i utvrdi kada se dogodio prvi poljubac.

Glavna autorka studije, Matilda Brindl sa oksfordskog odeljenja za biologiju, rekla je da su uz pomoć tih osnovnih informacija simulirani različiti scenariji, i da je model koji je proveravan bezbroj puta pokazao da je period u kojem se dogodilo prvo "cmakanje" bio pre 21,5 miliona pa do 16,9 miliona godina.

Vrlo neromantičan način kako su naučnici opisali ljubljenje glasi da je to bio "neagresivni kontakt ustima na usta koji nije podrazumevao razmenu hrane", i koji je obuhvatao kako seksualne, tako i platonske poljupce, na primer među članovima porodice ili prilikom pozdravljanja. 

Kako je ljubljenje uopšte nastalo i dalje je predmet rasprave, kao i to kako je opstalo u ponašanju primata.  

Brindl je rekla da postoje sugestije da je to bio dobar način da se ispita koliko je potencijalni partner podoban, ali i za jačanje veza u porodici. 

U studiji, koja je objavljena u Žurnalu evolucija i ljudsko ponašanje, navodi se da nalazi oralnih mikroba potvrđuju da je takvog deljenja poljubaca bilo i između ljudi i njihovih davno iščezlih rođaka neandertalaca.