Tabaković (NBS): Sekundarne sankcije prema NBS značile bi obustavu svih plaćanja

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS), Jorgovanka Tabaković rekla je danas da bi uvođenje sekundarnih sankcija američkog Ministarstva finansija prema toj instituciji značilo obustavljanje svih plaćanja.

Ona je, na konferenciji za medije, na kojoj je predstavljen novembarski Izveštaj o inflaciji, rekla da je NBS dobila upozorenje da može podpasti pod sekunarne sanakcije ako radi sa entitetom koji je pod sankcijom.

"Za nas je to ozbiljna pretnja jer je NBS agent države Srbije, operator svih platnih sistema domaćih i međunarodnih kliringa (utvrđivanja potraživanja između učesnika na finansijskom tržištu) i sve se obavlja preko nas", rekla je Tabaković.

Dodala je da na pitanje Odeljenju za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) šta bi mogle da znače sekundarne sankcije NBS nije dobila precinije informacije.

"Za nas je dovoljno reći da možemo da potpadnemo pod sekundarne sankcije. Doživela sam sankcije 1992. godine i preživeli smo ih, ali obzirom kakve su posledice bile koje i danas trpimo, vrlo ozbiljno shvatamo upozorenje", rekla je Tabaković.

Podsetila je da je zbog sankcija 1992. bilo nemoguće plaćati preko inokorespodentskih banka, pa su firme koje su imale predstavništva u svetu registrovane na njihove menadžere da bi mogla da se nabavlja nafta i lekovi, a nakon ukidanja ti ljudi su tu imovinu zadržali u svom vlasništvu.

Istakla je da se nada da se taj scenario neće ponoviti.

Na pitanje novinara šta znači "specijalna operacija", koju je pominjao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić na sednici vlade o Naftnoj industriji Srbije i sankcijama prema toj kompaniji protekle nedelje, rečima "Jorgovanka, ono o čemu smo svojevremeno pričali, o specijalnoj operaciji, to ćemo morati da izvedemo ako budemo morali sami da platimo", Tabakovć je rekla da je specijalna operacija specijalna i o njoj se ne govori.

"Kakva je to specijalna operacija o kojoj bi javnost znala sve detalje. Ništa o tome, niti želim niti mgu da kažem", rekla je Tabaković.

Dodala je da je "žena starog kova i zna ko govori prvi, a ko govori poslednji, a da neki to još nisu naučili".

"Ono što želim da kažem je da NBS ima 29,4 milijarde evra deviznih rezervi i ima tehnički problem jer u trezoru nema dovoljno prostora za skladištenje zlata, ali se upravo radi na iznalaženju tehničkog rešenja i za to", rekla je Tabaković.

Istakla je da "vanredne okolnosti traže i vanredna rešenja".

"NBS je bila i ostaće čvrst oslonac za vođenje ekonomske politike Vlade Srbije i predsednku republike, kome je, hteli to da priznamo ili ne, najteže u ovoj situaciji i u nama ima saradnike", rekla je Tabaković. 

Tabaković: Inflacija u padu, rast BDP manji od očekivanog - ove godine 2,1 odsto

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je usporavanje inflacije u Srbiji na 2,8 odsto u oktobru ove godine najvećim delom rezultat primene uredbe o ograničavanju trgovačkih marži.

Ona je na prezentaciji izveštaja o inflaciji rekla da bi i bez te uredbe, koja je u primeni od septembra u periodu od šest meseci, inflacija usporila i u narednom periodu kretaće se u granicama cilja centralne banke.

"Od ukupno 167 proizvoda koji čine prehrambenu komponentu inflacije, 147 proizvoda u septembru je zabeležilo pojeftinjenje na mesečnom nivou, tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića snižen na 1,7 odsto, sa 7,8 odsto u avgustu", kazala je guvernerka.

Dodala je da će se, prema novoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija tokom važenja uredbe o ograničenju marži, odnosno do kraja ove i početkom naredne godine, kretati ispod ili oko centralne vrednosti cilja.

"I u nastavku 2026. godine, kao i u srednjem roku, međugodišnja inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, pri čemu će niska baza iz septembra ove godine uticati na to da se inflacija krajem 2026. kreće oko četiri odsto", rekla je Tabaković.

Na kretanje inflacije u granicama cilja, kako je navela, pored efekata uredbe i donošenja odgovarajućeg zakonskog okvira kojim će se unaprediti regulacija tržišta i sprečiti pojava nepoštenih trgovinskih praksi s ciljem očuvanja stabilnosti cena, uticaće i dalje popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja.

"Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da deluje dezinflatorno, pod pretpostavkom da naredna sezona bude bolja od ovogodišnje, što će doprineti nižim cenama voća i povrća. Rast zarada i, po tom osnovu, veći raspoloživi dohodak za potrošnju trebalo bi da deluje u suprotnom smeru, ali ni po ovom osnovu ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će rast zarada u velikoj meri biti praćen i rastom produktivnoati", kazala je Tabaković.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), po njenim rečima u trećem kvartalu ove godine bio je manji od projekcija NBS i iznosio je dva odsto međugodišnje, iako je nastavljen rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, ali se uslužni sektor nije oporavio u očekivanoj meri, a smanjena je i aktivnost u oblasti građevinarstva.

"Nova projekcija NBS je da će ovogodišnji rast BDP-a biti 2,1 odsto", kazala je Tabaković i dodala da bi rast BDP-a u 2026. trebalo da iznosi 3,5 odsto.

"Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Rastu potrošnje doprineće veći raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, ali i povoljnijih kreditnih uslova, dok će realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027 doprineti rastu investicija", ocenila je Tabaković. 

Istakla je se danak izraženih geopolitičkih tenzija na Srbiju ogleda i u stupanju na snagu sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva, a dodatni izazov predstavlja i najava da bi Evropska unija, radi zaštite sopstvene proizvodnje, mogla da smanji kvote za uvoz čelika iz drugih zemalja, uključujući i Srbiju.

"Ipak, i u takvim kompleksnim okolnostima, nadam se da ćemo, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, ojačanim fundamentima i stvorenim rezervama, zadržati povoljne izglede privrednog rasta i pokazati visok stepen otpornosti na eksterne rizike, kao što je to i do sada bio slučaj", rekla je Tabaković.

Priliv stranih direktnih investicija u Srbiji za devet meseci ove godine po podacima NBS iznosio je 2,5 milijardi evra i bio je, kako je rekla guvernerka manji nego prethodne godine, kao i u drugim zemljama u regionu, u uslovima povećane globalne neizvesnosti usled zaoštravanja trgovinskih politika i izraženih geopolitičkih tenzija.

"Pored toga, na niže prilive po ovom osnovu u Srbiji delovali su i jednokratni prilivi iz prošle godine, kao i društveno-političke tenzije koje su uticale  na odlaganje pojedinih investicija", rekla je Tabaković.