SecuriMeter 2025: Građani Zapadnog Balkana sve više zabrinuti za stanje institucija
Građani zemalja Zapadnog Balkana sve više brinu za stanje institucija u svojim državama i za smer u kojem njihova društva idu, pokazali su objavljeni rezultati godišnjeg istraživanja SecuriMeter 2025 Saveta za regionalnu saradnju (RCC).
Generalni sekretar RCC Amer Kapetanović rekao je u uvodnom obraćanju da istraživanje upućuje tri glavne poruke, i da im je svima zajednički faktor poverenje.
On je naveo da ispitanici uglavnom navode iste pritiske u svojim društvima, a to su pre svih inflacija, troškovi života i percepcija da institucije ne rade kako treba.
Dodao je da veliki broj ispitanika misli da je korupcija sveprisutna, u svim apsektima svakodnevnog života i da se strah pomerio od pretnji ka padu kvaliteta života.
Kapetanović je naveo da podaci iz istraživanja pokazuju da se poverenje oblikuje ispunjavanjem obećanog i radom, a ne izjavama, i da ništa ne pruža kredibilitet tako snažno kao dobar rad.
"Nikakav slogan i komunikaciona strategija ne mogu da nadoknade nedostatak ispunjavanja dužnosti", rekao je Kapetanović.
Dodao je da je istraživanje pokazalo da je verovatnije da će ljudi koji veruju u rad institucija verovati i u EU, i da mladi u EU ostaju najjače uporište poverenja.
On je rekao da mladi ljudi posebno očekuju jednakost mogućnosti i transparentnost i da je možda najveće strateško ulaganje u region Zapadnog Balkana da se izbegne razočaranje, jer kada je poverenje u EU opipljivo, poverenje raste.
Predstavljajući glavne rezultate istraživanja, viši stručnjak za bezbednost RCC Aner Zuković naveo je da je u istraživanju učestvovalo više od 6.000 ispitanika u šest ekonomija Zapadnog Balkana, po najmanje1.000 ispitanika u svakoj, sa ciljem da se isprate trendovi, izvesti javnost i pruže podaci za formiranje politike.
On je naveo da je za ispitanike jedna od glavnih tema bila troškovi života i da 35 odsto oseća sigurnost u pogledu plaćanja računa, dok 44 odsto može da priušti odmor od jedne nedelje.
Zuković je dodao da se iz istraživanja vidi da ekonomski pritisak oblikuje poverenje u institucije.
Istraživanje je pokazalo i da osnovne institucije vlasti uživaju najmanje poverenje, dok se ono prelilo ka verskim institucijama, vojsci, policiji, univerziteima i međunarodnim akterima poput EU i NATO.
Zuković je naveo da su, u pogledu bezbednosti, najveći strahovi ispitanika mogućnost rata u njihovoj zemlji i okruženju, kao i opasnost od terorističkih napada.
Nastavak rata u Ukrajini negativno utiče na osećaj bezbednosti 46 odsto ispitanika.
Bezbedno se oseća 53 odsto, a oni koji se u celini ne osećaju bezbedno, ipak smatraju da su bezbedni u neposrednom okruženju.
Kao meru lične bezbednosti, najviše ispitanika je navelo da ne nosi mnogo novca, a 36 odsto njih izbegava da se kreće noću.
Ispitanici žele da vide više policijskih patrola i veću vidljivost policije na javnim mestima.
Samo dva odsto ispitanih poseduje oružje, što je ocenjeno kao veoma nizak postotak.
Prema istraživanju, 61 odsto ispitanih ne želi da napusti Zapadni Balkan.
Da emigrira namerava više od 27 odsto, od njih više od 10 odsto ima konkretne planove, a kao glavna odredišta izdvajaju se Nemačka i Austrija (26 odsto), SAD (12 odsto), dok najmanje želi da migrira unutar regiona.
Tokom panel-diskusije posle prezentacije izveštaja, Tijana Rečević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu navela je da se vidi stanje u kojem poverenje podrivaju način izgradnje puteva i privatna i javna gradnja.
"Došli smo do tačke kada slogani poput 'korupcija ubija' postaju manje metaforički", rekla je Rečević.
Ona je navela da je obrazovanje dugoročni izvor otpornosti jednog društva i da strategije razvoja i uticaja koje nemaju obrazovanje ne mogu da uspeju.
Dodala je da se, čak i ako se "ostavi po strani ishod studentskog protesta u Srbiji", na polju kritičkog razmišljanja i pismenosti već se dešavaju "veoma velike promene", što pokazuju nedavna istraživanja o stavovima mladih u Srbiji,
Ona su pokazala, navela je Rečević, da je broj mladih koji želi da učestvuje u državnoj upravi od lokala do državnog nivoa veoma porastao, i da je kod mladih prisutan trend da je idealni sistem vlasti demokratija bez jakog lidera, dok su mladi ranije mislili da je on ipak potreban.
Istraživač na Sveučilištu u Rijeci Sonja Stojanović Gajić ocenila je da je ratna trauma na Zapadnom Balkanu i dalje živa i da se ona se prenosi kroz generacije.
Ona je navela da veliki deo straha od sukoba i rata na Zapadnom Balkanu prave domaće političke elite, i da je to u regiji konzistetno.
Dodala je da su ljudi kada nema vere u institucije spremni na veće rizike, što predstavlja "veliku bezbednosnu dilemu".
Stojanović Gajić je rekla da je studentski protest za srpsko društvo učinio važnu stvar, a to je marš studenata iz Novog Pazara koji je pozitivno uticao na međuetničke odnose.
Dodala je da je više mladih u Srbiji spremno da ostane i se bori za institucije i želi da promeni stvari.
Istraživački analitičar u Fondaciji Karnegi u Evropi Ilirijana Đoni rekla je da je klijentelizam veoma učvršćen u regiji i da je važno doći do načina na koji će se stanje promeniti i odozdo i odozgo.
Dodala je da će EU će morati više da se angažuje kod novih generacija, ukoliko je "rok stabilokratije istekao".
Đoni je rekla da osećaj sigurnosti u lokalnoj sredini jača osećaj poverenja u institucije i bezbednosti u čitavom društvu, čak i sitne stvari poput uličnog osvetljenja i redovnog odnošenja smeća.
Dodala je da što je veća percepcija korupcije u zemlji, veća je i percepcija da je sukob moguć.
Nikolina Stefanovska iz kompanije Market vižon, partnera u istraživanju, rekla je da rezultati pokazuju pozitivno iznenađenje da veliki broj ispitanika ne želi da napusti Zapadni Balkan.
Ona je navela da je to uprkos medijskom narativu i raspravama u javnosti, koji često tvrde suprotno.
Dodala je da se korupciji treba opirati u svakodnevnom životu, umesto da to bude prepušteno liderima zemalja.
U istraživanju SecuriMeter2025 učestvovalo je više od 6.000 ispitanika sa Zapadnog Balkana.
Njegov cilj je sveobuhvatan uvid u stavove građana o bezbednosti i svakodnevnim rizicima na tom polju, od lične bezbednosti i ekonomske nesigurnosti do korupcije, migracija, dezinformacija i sajber pretnji.
Ključne teme ovogodišnjeg istraživanja bile su percepcija bezbednosti i sukoba, korupcija i poverenje javnosti i ljudska bezbednost i migracije.
Istraživanje je predstavljeno u okviru Beogradske bezbednosne konferencije, koju je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku, nezavisni istraživački centar za unapređenje bezbednosti građana u skladu sa principima demokratije i poštovanjem ljudskih prava.
