DRI: Propusti u akreditaciji visokoškolskih ustanova i studijskih programa
Brojni propusti u vezi sa akreditacijama visokoškolskih ustanova (VŠU) i studijskih programa, kao i sa dozvolama za rad ovih ustanova, dovode do neefikasnosti u radu Nacionalnog akreditacionog tela i Ministarstva prosvete, navela je Državna revizorska institucija (DRI) u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Akreditacija visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji".
Revizija je pokazala da pojedine ponovne akreditacije VŠU i studijskih programa nisu blagovremeno sprovedene, odnosno pre isteka važeće akreditacije.
"Neblagovremene ponovne akreditacije određenih VŠU dovele su do nepovezanih akreditacionih ciklusa, čime je ugrožena validnost svih studijskih programa koji se realizuju u okviru tih ustanova", navela je DRI.
Akreditacija VŠU sprovodi se redovno, u roku od sedam godina, a može i ranije – na zahtev VŠU.
Postupak ponovne akreditacije VŠU uređen je Zakonom o visokom obrazovanju, tako da obezbedi da uzastopni akreditacioni ciklusi budu povezani, odnosno da između dve uzastopne akreditacije VŠU ne postoji period u kojem visokoškolska ustanova nije bila akreditovana.
Oko trećine, od 149 akreditovanih visokoškolskih ustanova koje su prošle ponovnu akreditaciju VŠU, nema povezane akreditacione cikluse.
Periodi između dva akreditaciona ciklusa trajali su od nekoliko dana pa do dve i po godine.
Određene VŠU upisivale su nove studente na studijske programe za koje nisu imale važeće akreditacije, jer nije blagovremeno sprovedena ponovna akreditacija tih studijskih programa.
Ministarstvo prosvete nije uspostavilo evidenciju izdatih dozvola za rad VŠU, što otežava njihovo praćenje i dovodi do određenih propusta u radu.
Revizori su utvrdili i da nije uspostavljen sistem za praćenje sprovođenja postupaka i rezultata samovrednovanja kvaliteta VŠU i studijskih programa, zbog čega nisu bili u mogućnosti da ocene u kojoj meri VŠU sprovode postupke samovrednovanja.
VŠU nisu uredno dostavljale izveštaje o samovrednovanju Nacionalnom akreditacionom telu, zbog čega nije bilo omogućeno kontinuirano praćenje i ocena kvaliteta VŠU i studijskih programa.
Pritom, postoji rizik od toga da pojedine VŠU, pored toga što nisu uredno dostavljale izveštaje Nacionalnom akreditacionom telu, nisu ni izradile sve potrebne izveštaje o samovrednovanju.
Spoljašnja provera kvaliteta VŠU i studijskih programa skoro da se ne sprovodi.
Nacionalno akreditaciono telo, u periodu od 2018. do 2024. godine, nije sprovelo nijedan redovan postupak spoljašnje provere kvaliteta VŠU i studijskih programa.
U tom periodu, kod šest VŠU sproveden je po jedan vanredan postupak spoljašnje provere kvaliteta. U proseku, svaka četvrta VŠU nije bila predmet redovnog inspekcijskog nadzora u periodu od sedam školskih godina, odnosno od školske 2018/19. do 2024/25. godine.
Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja, koje realizuju VŠU.
U Republici Srbiji postoji oko 180 akreditovanih VŠU, u okviru kojih se realizuje oko 2000 akreditovanih studijskih programa. Akreditacija VŠU i studijskih programa trebalo bi da osigura da studenti dobiju kvalitetno visoko obrazovanje, koje ispunjava određene standarde i uslove.
Jedan od principa na kojima se zasniva delatnost visokog obrazovanja jeste usklađivanje sa evropskim sistemom visokog obrazovanja.
Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) bila je punopravni član Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) od 2013. do 2018. godine, kada je izgubila taj status. Pravni sledbenik KAPK, odnosno Nacionalno akreditaciono telo, još nije povratilo taj status.
play_arrow
