EU se suprotstavlja Kini strožim pravilima za investiranje

EU planira da pooštri pravila o stranim investicijama kako bi obezbedila da kineske kompanije ne iskoriste prednosti njenog otvorenog tržišta a da pritom ne donesu koristi za lokalne radnike i ne dele tehnologiju.

Izmenjena pravila EU, o kojima se još razgovara, deo su niza predloga koje će sledećeg meseca predstaviti Evropska komisija kako bi ojačala oslabljenu industrijsku bazu Evrope i usporeni ekonomski rast, piše danas britanski Fajnenšel tajms.

Priliv jevtinih kineskih proizvoda u EU, povećan zbog efekata režima tarifa američkog predsednika Donalda Trampa, stvorio je dodatni pritisak na industrije, uključujući čelik i hemijsku industriju, već pogođene skupom energijom i komplikovanim ekološkim pravilima.

Talas kineskih industrijskih projekata u Evropi takođe izaziva zabrinutost da Peking podstiče evropsku zavisnost od njene proizvodnje kako bi povećao svoj geolitički uticaj. To se vidi i kao način da kineske kompanije zaobiđu dalje evropske carine na kinesku robu.

Evropski komesar za industriju Stefan Sežurne rekao je za Fajnenšel tajms da evropski kriterijumi treba da "obezbede da strane investicije ne idu samo u komponente koje se sklapaju u inostranstvu" već da doprinesu "funkcionisanju celog evropskog lanca vrednosti".

Francuski političar posebno se zalagao za više odredaba o lokalnom sadržaju u proizvodima i klauzuli "Napravljeno u Evropi" u evropskom zakonodavstvu, što već dugo želi i Francuska.

On je rekao da će izmenjena pravila verovatno usloviti strane investitore da angažuju lokalnu radnu snagu i u "određenim sektorima poput baterija" transferišu tehnološko znanje. "Mora biti produktivno za evropski rast a ne samo ulazna tačka na evropsko tržište", rekao je Sežurne.

Jedan zvaničnik EU rekao je za britanski poslovni dnevnik da se u novom zakonodavstvu ekspilicitno ne pominje Kina ali da je jasno o kome se radi, s obzirom na priliv investicija iz te zemlje u EU.

Direktne strane investicije Kine u EU povećane su 80 odsto u 2024. u odnosu na 2023, na 9,4 milijarde evra, pokazuju podaci Evropske komisije.

Pažnju je posebno privukla kineska kompanija CATL, proizvođač baterija po tehnologiji naprednijoj nego što je imaju evropski rivali. CATL je već otvorio fabriku električnih baterija u Nemačkoj a trenutno gradi jednu u Mađarskoj u vrednosti sedam milijardi evra i jednu Španiji u vrednosti četiri milijarde.

Ta kineska kompanija je početkom godine stavljena na Pentagonovu crnu listu kompanija za koje se veruje da imaju veze sa kineskom vojskom. U CATL su to demantovali.

Fajnenešel tajms piše da CATL, da bi izgradio špansku fabriku koja je deo zajedničkog ulaganja sa Stelantisom, želi da dovede 2.000 kineskih radnika. Planirano je da u fabrici radi 3.000 uglavnom španskih radnika ali zvaničnici sindikata misle da, u skladu sa politikom kineske vlade, CATL neće rado deliti najvrednije tehnološke tajne.

Zvaničnik španske vlade rekao je da Madrid snažno podržava inicijativu EU da pooštri pravila o stranim investicijama i da očekuje da to donese Evropi ekonomsku bezbednosti i opornost, kao i da obezbedi da direktne strane investicije stvore snažnu dodatu vrednost, tehnologiju i zapošljavanje u evropskim zemljama.

Kineske kompanije takođe su poslednjih godina značajno investirale u neke projekte sa vodonikom u Nemačkoj, Španiji i nordijskim zemljama.

Međutim, u industrijskoj grupi Vodonik Evropa kažu da je teško utvrditi stvarno kinesko učešće u sektoru "jer je praktično nemoguće identifikovati enitete koji su uključeni". Takođe ukazuju da nije teško zaobići neka pravila EU za investicije u sektoru vodonika.