Starenje stanovništva dovešće do nižeg životnog standarda

Demografski pritisci će umanjiti životni standard u velikim delovima Evrope i šire jer starenje populacije pravi dodatni pritisak na vlade da sprovode stroge politike, poput povećanja starosne granice za penzionisanje, upozorava se u novom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Predviđa se da će između 2024. i 2050. u Istočnoj Evropi i na Kavkazu smanjenje fertiliteta i broja radno sposobnih stanovnika umanjiti godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku za 0,4 procentna poena.

Analiza EBRD primarno je bila fokusirana na evropske zemlje koje se brzo razvijaju i u kojima ta banka investira, poput Poljske, Bugarske i Slovenije, ali se proteže i na neke razvijene ekonomije u kojima će efekti strarenja populacije biti izraženiji, preneo je britanski dnevnik Fajnenšel tajms. 

Očekuje se da smanjenje udela populacije u radnom dobu do sredine veka ima za posledicu pad BDP po stanovniku Južne Koreje za 1,1 procentni poen, za više od 0,7 poena u Italiji i Španiji, za 0,5 do 0,6 poena u Kini i Japanu i za 0,4 poena u Nemačkoj.

"Rastuće ekonomije Evrope stare. Niska stopa nataliteta i smanjenje radne snage sve više će opteretiti njene izglede za rast", rekla je vodeća ekonomistkinja EBRD Beta Javorčik.

Ona je upozorila da povećanje starosne dobi za penzionisanje i iskorišćavanje migracije, inovacija i tehnologije delom mogu da ublaže trend ali da rastući politički uticaj starijih glasača može da ometa reforme.

Kreditor podseća da je Francuska nedavno zaustavila povećanje starosti za penziju sa 62 na 64 godine suočena sa oštrim protivljenjem. I druge vlade se sreću sa sličnim otporom politikama usmrenim na rešavanje problema demografske krize.

Studija EBRD poklapa se sa ranijom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u kojoj se procenjuje da će demografski pritisak smanjiti BDP po stanovnikuu 38 članica te oragnizacije sa jedan odsto godišnje u 2010-im na 0,6 odsto godišnje u proseku tokom perioda 2024-2060.

EBRD navodi da 42 odsto starijih od 65 godina, uglavnom u regionima u kojima banka investira, želi da vlade daju prioritet javnoj potrošnji za zdravstvo a 25 odsto za penzije dok samo 18 odsto pominje obrazovanje. Stariji glasači takođe su anti-imigrantski raspoloženi, i u regionu EBRD, i u razvijenim evropskim ekonomijama.

"Vreme je za delovanje pre nego što demografija zatvori sve mogućnosti... Kako birači stare, kako lideri stare, više ih zanimaju stvari koje su od interesa za starije, posebno penzije, i stoga je teže sprovesti bilo kakve penzijske reforme", rekla je ekonomistkinja EBRD.

U studiji se navodi da bi veštačka inteligencija mogla da stvori značajn rast produktivnosti ali da nije verovatno da u punoj meri nadoknadi uticaj demografskog pritiska na rast u regionu EBRD, preneo je Fajnenšel tajms. 

Dalje se upozorava na stalni pad stope fertiliteta širom regiona EBRD što je, kao i u razvijenim ekonomijama, posledica odlaganja rađanja, promene obrazaca braka, ekonomskih pritisaka i evoluirajuće društvene norme. 

Međutim, postkomunističke zemlje postaju stare pre nego bogate, navodi se u izveštaju i traži od kreatora politike da radi "hrabro i sa dugoročnom vizijom" kako bi obezbedili prosperitet mladih. 

"Mladi ljudi su oni koji će trpeti posledica odluka koje se donose danas, otplaćivati javni dug ili podržavati penzione sisteme", rekla je Javorčik dodajući da promene treba da počnu sada.