Srbija ima potencijal za brz razvoj biometana, smanjujući zavisnost od prirodnog gasa

 Biometan bi do 2030. godine mogao da zameni oko šest odsto ukupne potrošnje prirodnog gasa u Srbiji, a do 2050. i više od 12 odsto, saopštio je danas Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

"Srbija ima značajan potencijal za brz razvoj sektora biometana, što bi doprinelo smanjenju zavisnosti od uvoza fosilnih energenata i povećanju energetske sigurnosti i stabilnosti, korišćenjem obnovljivog izvora energije", navodi se u saopštenju.

U industriji i domaćinstvima, biometan bi mogao da pokrije gotovo 16 odsto potrošnje prirodnog gasa do 2030. godine i više od 25 odsto do 2050, što bi povećalo otpornost privrede i građana na energetske krize.

Prema istraživanju UNDP-a, samo u saobraćaju biometan ima potencijal da već od 2028. godine, gotovo u potpunosti zameni prirodni gas kao gorivo, sa 100 odsto mogućnosti supstitucije do 2030.

"To bi doprinelo dekarbonizaciji sektora transporta i razvoju zelenih rešenja u ovoj oblasti. Na primer, javni i komunalni prevoz bi mogao da pređe na biometan, a ovaj energent bi mogao da se koristi i u teškom transportu i logistici", navodi se u saopštenju.

Ukupne investicije potrebne za razvoj sektora biometana procenjuju se na do 550 miliona evra do 2030. godine.

"Sa tim ulaganjem, godišnji prihod od proizvedenog biometana bi već tada mogao da premaši 250 miliona evra. To bi stvorilo mogućnosti za dodatne prihode u sektoru poljoprivrede, za ozelenjavanje industrijske proizvodnje i doprinelo otvaranju novih radnih mesta vezanih za sektor energetike na lokalnom nivou", saopštio je UNDP.

Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš izjavio je da je biometan domaći, lokalno proizveden, održiv i pouzdan energent koji može doprineti energetskoj nezavisnosti Srbije, smanjenju otpada i emisija štetnih gasova koji izazivaju zagađenje vazduha i klimatske promene.

"U partnerstvu sa nadležnim nacionalnim institucijama i međunarodnim partnerima, UNDP podržava stvaranje uslova za uspostavljanje novih, kao i za prelazak već postojećih biogasnih postrojenja na proizvodnju biometana", rekao je Beriš.



Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za međunarodnu saradnju, evropske integracije i upravljanje projektima Jovana Joksimović izjavila je da biometan ima potencijal da u budućnosti igra značajniju ulogu u procesu dekarbonizacije.

"Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) do 2030. sa vizijom do 2050. godine, kad je reč o biometanu, predviđa mogućnost postepenog uvođenja biometana u sisteme dalјinskog grejanja, a potencijal ovog obnovljivog izvora prepoznat je i u okviru dekarbonizacije transporta", navela je Joksimović.

Ona je dodala da će podsticanju korišćenja biometana doprineti razvoj regulatornog okvira i realizacija demonstracionih projekata.

Biometan je gas dobijen preradom organskog otpada i biomase koji ima sve važnije mesto u globalnoj energetskoj tranziciji.

U okviru plana REPowerEU, Evropska komisija je postavila cilj da se do 2030. godišnje proizvede količina biometana koja bi pokrila oko 10 odsto trenutne potrošnje prirodnog gasa u EU.

Ovaj obnovljivi izvor energije doprinosi smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte i zagađujućih materija, kao i održivom razvoju zajednica. Takođe omogućava zbrinjavanje ostataka iz poljoprivredne proizvodnje i otpada, čime dodatno doprinosi očuvanju životne sredine.

Biometan u Srbiji može da se proizvodi iz više vrsta široko dostupnih sirovina - poljoprivrednih sirovina (prvenstveno stajnjak, klanični i žetveni otpad), organskog otpada iz domaćinstava i prehrambene industrije, i mulja kao nusproizvoda prečišćavanja otpadnih voda.

"Povećan broj postrojenja za preradu otpadnih voda, što je cilj kojem Republika Srbija teži, znači ujedno i povećanu količinu mulja. Povećana količina mulja, ukoliko se odlaganje ne organizuje na odgovarajući način, predstavlja veliki ekološki i logistički problem. Dakle, to što danas smatramo otpadom i tako ga i tretiramo, može postati sirovina za proizvodnju goriva", saopštio je UNDP.

UNDP ističe da proizvodnja biometana doprinosi smanjenju uvoza prirodnog gasa i time manjoj zavisnosti od nestabilnih spoljnih tržišta i cene energenata, čime se smanjuje i spoljnotrgovinski deficit.

Takođe doprinosi razvoju lokalne ekonomije, jer se proizvodi u ruralnim područjima od lokalnih sirovina, čime se direktno stimulišu poljoprivrednici, zadruge i mala preduzeća.

Smanjenje zagađenja vazduha, zemlje i podzemnih voda, kao manji rizik od požara na deponijama su dodatne koristi proizvodnje biomtana.

Istraživanje potencijala za proizvodnju biometana u Srbiji sproveo je UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku projekta "EU za Zelenu Agendu u Srbiji", koji finansiraju Evropska unija i Vlade Švajcarske, Švedske i Srbije.