Paunović: Zagađenje vazduha prema procenama krivo za četvrtinu smrti novorođenčadi

Zbog zagađenja vazduha u Srbiji, prema globalnim procenama, umre više od 14.000 ljudi godišnje, a tom uzroku se pripisuje svaka četvrta neonatalna smrt, navodi penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije Elizabet Paunović.

Po najnovijem izveštaju "Globalno stanje vazduha" (State of Global Air), u Srbiji se ukupno 12.000 smrti godišnje pripisuje zagađenju vazduha PM 2,5 česticama, dok se ukupno, od svih zagađujućih materija koje se prate, pripisuje 14.100 smrti godišnje.

Na 100.000 stanovnika u Srbiji, to je stopa od 96,2 smrti pripisane zagađenom vazduhu, dok je ta stopa u Zapadnoj Evropi 15,2, prema izveštaju za 2023. godinu.

Paunović u autorskom tekstu za portal Klima101 objašnjava da je razlog tome pre svega drastično veća zagađenost česticama PM 2,5.

U Srbiji je srednja godišnja vrednost PM 2,5 od 19,3 mikrograma po metru kubnom (µg/m3) višestruko viša od preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 µg/m3, koja se smatra bezbednom po ljudsko zdravlje.

Srednja godišnja vrednost za zemlje Zapadne Evrope iznosi 9,91 µg/m3.

Izveštaj "Globalno stanje vazduha" pokazuje da je celokupno stanovništvo u Srbiji izloženo visokim vrednostima česticama PM 2,5, ali to zagađenje ne utiče jednako na sve starosne grupe.

Najveće opterećenje bolestima koje su prouzrokovane zagađenim vazduhom, pa sledstveno i prevremenih smrti, beleži se u starijim starosnim grupama iznad 60 godina, jer je potrebno da prođe više decenija da bi se razvile nezarazne bolesti koje nastaju usled dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu.

"Međutim, kako pokazuju procene u izveštaju 'Globalno stanje vazduha', zagađenje je opasno i po novorođenčad: procenjuje se da je zagađenje vazduha krivo za 25 odsto svih neonatalnih smrti u Srbiji", piše Paunović.

Ona objašnjava da neonatalne smrti nastaju od rođenja do kraja prvog meseca života, i tu se očigledno ne radi o dugotrajnim procesima kao kod starijih osoba.

"Neonatalni smrtni slučajevi se procenjuju samo za čestice PM 2,5 i za zagađenje vazduha u domaćinstvima, ili za ta dva faktora zajedno, jer izloženosti ostalim polutantima nisu relevantne. Neonatalni ishodi uključuju u najvećoj meri komplikacije usled niske težine novorođenčeta na rođenju (niska porođajna težina kao uzrok smrti), preranog (prevremenog) rođenja, kao i usled infekcija donjih disajnih puteva", navodi Paunović.

Zagađen vazduh posebno negativno utiče na svu decu do pet godina starosti, ali su smrti češće u neonatalnom periodu, jer su u prvom mesecu života novorođenčad posebno osetljiva na sve uticaje iz životne sredine, uključujući i delovanje zagađujućih materija iz zagađenog vazduha zbog nezrelosti imunog sistema.

"U ovom kontekstu veoma je važan kvalitet vazduha u prostoru u kojem novorođenče boravi, gde su posebno štetna okruženja u kojima su visoke koncentracije zagađujućih materija usled korišćenja čvrstih goriva", piše Paunović.

Pored toga, na neonatalne smrti usled zagađeog vazduha utiče i izloženost trudnica zagađenom vazduhu u toku trudnoće, koja dovodi i do niske porođajne težine, i do prevremenog rođenja, kao i do kongenitalnih anomalija, što sve povećava rizik od neonatalne smrti.

"Zato možemo zaključiti da je rizik kod novorođenčadi viši nego kod dece do pet godina starosti, jer se radi o kombinaciji uticaja i pre i neposredno posle rođenja", ističe Paunović.

Ona dodaje da je ove godine, na globalnom nivou, zagađen vazduh drugi po redu faktor rizika za pojavu hroničnih bolesti, odmah posle visokog krvnog pritiska, a ispred posledica uticaja duvanskog dima.

Zagađen vazduh je uzročnik 7,9 miliona smrti na godišnjem nivou u celom svetu.

Najveća novost u ovogodišnjem izveštaju "Globalno stanje vazduha" je ta što prvi put postoji dovoljno publikovane naučne literature koja potvrđuje povezanost između izloženosti zagađenom vazduhu i pojavi demencije i Alchajmerove bolesti, kao i mogućnosti da se pripiše relativni rizik od zagađenog vazduha za pojavu ovi bolesti.

U 2023. godini za koju su analizirani podaci u ovom izveštaju, zagađenom vazduhu kao uzroku pripisano je 626.000 smrti na globalnom nivou usled demencije i Alchajmerove bolesti, kao i 11,6 miliona izgubljenih zdravih godina života.

U izveštaju su opisani negativni uticaji na mozak detaljnije nego do sada i to za sva životna doba, jer je količina i pouzdanost publikovane naučne literature to omogućila.

U Srbiji, pored 25 odsto neonatalnih smrti, od svih smrti usled ishemijske bolesti srca, 22 odsto se pripisuje zagađenom vazduhu, 19 odsto kada je u pitanju ishemijski moždani udar, 18 odsto od šećerne bolesti, 23 odsto od hronične opstruktivne bolesti pluća, a 16 odsto od raka pluća.

"Mogu samo konstatovati da je neprocenjiva šteta što se u Srbiji ne primenjuje Zakon o javnom zdravlju, kao i Strategija i Akcioni plan koji su usvojeni za primenu ovog zakona, a koji je prepoznao potrebu da naše institucije obavljaju procene zdravstvenih rizika od zagađenog vazduha koristeći istu metodologiju koja se koristi za izveštaj 'Globalno stanje vazduha'", istakla je Paunović.

Ona je navela da je neophodno integrisanje procene zdravstvenih rizika u sve aktivnosti, jer se rizicima može upravljati samo ako su prvo procenjeni, dok u suprotnom slučaju zdravstveni rizici od zagađenonog vazduha nisu pod kontrolom.

"Prvi korak u upravljanju bilo kojim rizikom, pa i zdravstvenim od zagađenog vazduha je njegova procena.  Ovi rizici se u Srbiji ne procenjuju sistematski", ocenila je Paunović.

Ona je istakla da je neophodno uvesti obavezno godišnje objavljivanje javno-zdravstvenih izveštaja o proceni zdravstvenih rizika od zagađenog vazduha, kao i razviti otvoren sistem za prikazivanje rezultata merenja sa svih mernih stanica u realnom vremenu, sa pregledom agregiranih podataka koji se momentalno mogu uporediti sa propisanim graničnim vrednostima i sistemom za automatsko izdavanje upozorenja za građane u slučaju prekoračenja granične vrednosti.