Kako je navedeno u saopštenju, Evropska komisija je navela da Srbija mora da donese sekundarnu regulativu kako bi uredila organizaciju hitnih medicinskih službi, kao i da u sistemu hitne pomoći ne postoje jasni protokoli, ne postoji odgovornost i da građani nemaju efikasan pravni lek kada Hitna pomoć odbije intervenciju.
"Ova ocena dolazi nakon niza sastanaka našeg pokreta sa Delegacijom Evropske unije u Beogradu, u izveštaju se ističe da Srbija mora da usvoji podzakonske akte neophodne za uređenje hitne pomoći. To uključuje jasna pravila za trijažu, postupanje po hitnim pozivima i organizaciju hitnih službi. Pokret MERI godinama ukazuje da se zbog tog pravnog vakuuma odluke o slanju ekipa donose proizvoljno, bez medicinski zasnovanih kriterijuma i bez transparentne kontrole", saopštili su.
Pokret je naveo da njihovi podaci pokazuju da se pacijentima sa simptomima moždanog udara, srčanog udara, gušenja ili gubitka svesti često odbija pomoć, a porodice nikada ne dobiju priliku da pravnodokažu propust, jer ne postoje ni protokoli, ni standardi, ni pristup ključnim dokazima poput audio snimaka.
Oni su pozvali nadležne organe da donesu podzakonske akte i omoguće građanima efikasan pravni lek, kao i predsednika Odbora za zdravlje i porodicu Muamera Bačevca da odgovori na zahtev pokreta i omogući javno slušanje na temu funkcionisanja Hitne pomoći u Srbiji, koje je, kako tvrde, zatraženo još ranije, a na koje do danas "nije stigao nijedan odgovor".
"Nakon nalaza Evropske komisije, pitanje hitne pomoći više ne može biti ignorisano. Javna rasprava u Skupštini je minimum institucionalne odgovornosti. Ostaje otvoreno pitanje, kome je u interesu da se ova tema ne otvara?", saopštio je Pokret Pravo na život - Meri.
