Papa se pomolio na grobu libanskog sveca kojeg poštuju i hrišćani i muslimani

Papa Lav XIV danas se tokom posete Libanu pomolio na grobu sveca koga poštuju i hrišćani i muslimani, donoseći poruku mira, nade i verskog suživota regionu razaranom sukobima.

Hiljade Libanaca stojale su duž puta kojim je papina kolona vozila došla u Anaju, 40 kilometara od Bejruta, mahali zastavama Libana i Vatikana i u znak dobrodošlice bacali latice cveća i pirinač.

Svake godine stotine hiljada hodočasnika posećuje manastir Svetog Maruna kako bi se pomolili na grobu Svetog Šarbela Mahlufa, libanskog maronitskog pustinjaka koji je živeo od 1828. do 1898. godine. 

Vernici mu pripisuju čudesna isceljenja, koja su se dogodila posle molitve za njegovu intervenciju.

Lav se tiho molio u mračnoj grobnici i ponudio lampu kao dar svetlosti za manastir.

"Sestre i braćo, danas potrebe crkve, Libana i sveta poveravamo intervenciji Svetog Šarbela. Za svet, molimo za mir. Posebno ga preklinjemo za Liban i za ceo Levant", rekao je papa na francuskom. 

Posetom grobnici, koju je prvi put posetio jedan papa, bila je prva današnja aktivnost pape Lava. 

Dočekale su ga monahinje i sveštenici u svetilištu Gospe od Libana u Harisi, gradu severno od Bejruta.

Tamo je Lav pozvao sveštenstvo da ponudi nadu svojoj pastvi, a posebno mladima.

"Neophodno je, čak i među ruševinama sveta sa bolnim neuspima, ponuditi im konkretne i održive izglede za ponovno rođenje i budući rast", ​​rekao je papa uz ovacije i povike "Viva il Papa" (Živeo papa).

Papa bi trebalo da tokom popodneva predvodi međuverski skup zajedno sa libanskim hrišćanskim i muslimanskim liderima u Bejrutu.

Očekuje se da će Lav tada snažno izneti svoju osnovnu poruku mira i hrišćansko-muslimanskog suživota u Libanu i šire, u vreme sukoba u Gazi i političkih tenzija u Libanu koje su gore nego što su bile godinama. 

Papina poseta odvija se u trenutku nesigurnosti za Liban, koja godinama trpi ekonomsku krizu i političke blokade, a zemlju je obeležila i eksplozija u luci Bejrut 2020. godine.

"Nama, kao Libancima, potrebna je ova poseta nakon svih ratova, kriza i očaja koje smo doživeli", rekao je generalni sekretar katoličkih škola u Libanu Jusef Nasr, koji je bio prisutan da dočeka papu u bazilici Gospe od Libana u Harisi, gradu severno od Bejruta. 

"Papina poseta daje novi podsticaj Libancima da se uzdignu i drže svoje zemlje", rekao je Nasr.

U skorije vreme, Liban je duboko podeljen oko poziva libanskoj militantnoj grupi i političkoj stranci Hezbolahu da se razoruža, nakon rata sa Izraelom prošle godine koji je Liban ostavio u lošem stanju.

Papa Lav se kretao kroz Liban u zatvorenom papamobilu, za razliku od prethodnog pape Franje, koji je tokom 12 godina svog  pontifikata izbegavao oklopljeni automobil. 

Libanske trupe su bile raspoređene sa obe strane puta duž rute kolone automobila s papom.

Papa Lav bi trebalo da aktivnosti završi na skupu za libansku omladinu u Bkerkiju, sedištu maronitske crkve, gde se očekuje da će ih ohrabriti da istraju i ne napuste zemlju, kao mnogi drugi, uprkos brojnim teškoćama u Libanu.

On je u Liban juče stigao iz Turske, gde je započeo svoje prvo putovanje kao papa. 

Papa je u subotu, tokom četvorodnevne posete Turskoj, zajedno sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem Prvim u patrijaršijskoj crkvi Svetog Đorđa u Istanbulu potpisao Zajedničku deklaraciju kojom se potvrđuje put za obnovu zajedništva hrišćana i odbacuje "bilo kakva" upotreba religije i "imena Božjeg" za opravdavanje nasilja.

U uvodnom govoru kada je stigao u Liban, papa Lav je pozvao političke lidere da ostave razlike po strani i rade na tome da budu istinski mirotvorci, a istovremeno je pozvao posebno libanske hrišćane da ostanu u zemlji.

Danas hrišćani čine oko trećinu od pet miliona stanovnika Libana, što maloj naciji na istočnoj obali Mediterana daje najveći procenat hrišćana na Bliskom istoku.

Sporazum o podeli vlasti koji je na snazi od sticanja nezavisnosti od Francuske predviđa da predsednik bude maronitski hrišćanin, što Liban čini jedinom arapskom zemljom sa hrišćanskim šefom države.

Libanska hrišćanska zajednica je opstala čak i dok je uspon Islamske države doveo do egzodusa iz zajednica u Iraku i Siriji, koje potiču još iz apostolskih vremena. 

Dok je hrišćanski egzodus u Libanu nakon građanskog rata bio sporiji, emigracija ostaje zabrinjavajuća tačka Vatikan, koji hrišćansko prisustvo ovde vidi kao bedem za crkvu u regionu.

"Ostaćemo ovde. Niko nas ne može iščupati iz ove zemlje, moramo živeti u njoj kao braća jer crkva nema neprijatelja", rekla je Mej Nun, hodočasnica koja je čekala papu ispred manastira Svetog Šarbela. 

Biskup Antoan-Šarbel Tarabej došao je sa grupom od 60 pripadnika libanske dijaspore u Australiji kako bi dočekao papu Lava i pridružio se njegovoj molitvi za mir, ali i da bi ojačao hrišćansko prisustvo u zemlji.

"Iako živimo u inostranstvu, smatramo da treba da podržimo mlade ljude i porodice da ostanu tamo", rekao je on.