NZZ: Maroko je postao Meka za evropsku industriju, posebno automobilsku

Mnogi proizvođači automobila i automobilskih delova, kao što su Stelantis ili nemački Leoni, premeštaju proizvodnju iz Jugoistočne Evrope u Maroko zbog jeftine radne snage, ali i zato što se ta zemlja proteklih godina gotovo nezapaženo pretvorila u važnu proizvodnu lokaciju, piše danas Noje cirher cajtung (NZZ).

Od 2021. do 2024. godine u Maroko se za gradnju fabrika iz inostranstva slilo oko 40 milijardi dolara. Nešto više novca su u tom periodu privukli samo Egipat, Indonezija, Meksiko, Vijetnam i Malezija, piše švajcarski dnevnik.

NZZ navodi da u Maroku postoje ogromni industrijsko-tehnološki parkovi, uglavnom duž mediteranske obale i na periferiji velikih gradova. Tamo su se, od početka 21. veka, uselila uglavnom preduzeća iz automobilske industrije.

"Pre svih francuski proizvođač Reno, i holandski Stelantis, koji je vlasnik brendova Pežo, Sitroen, Fijat i Opel. Za njima su krenuli i u Maroku otvorili proizvodne pogone brojni dobavljači delova, na primer japanski Jazaki ili njegov nemački konkurent Leoni", piše dnevnik.

Leoni, piše dnevnik, proizvodi kablove za automobilsku industriju, i uvezivanje tih kablova u snopove zahteva puno ručnog rada koji se ni danas i pored najmodernije tehnike ne može automatizovati.

"U svetlu nezaposlenosti, koja na nacionalnom nivou iznosi 13 odsto, a među mladima je i znatno viša, preduzetnici u Maroku nalaze dovvoljno radne snage. Najveće fabrike za prizvodnju kablova imaju i do 10.000 zaposlenih",  piše NZZ.

"Najveći deo zaposlenih su žene. One imaju spretne ruke i koncentraciju potrebne za obavljanje filigranskog posla. A radi se uglavnom šesta dana nedeljno u tri smene", piše dnevnik.

Remi Bohsler iz firme za proizvodnju mašina Komaks rekao je ua NZZ da organizovani autobusi dovoze i odvoze radnike sa posla. Švajcarsko preduzeće Komaks, koje proizvodi mažine za produkciju automobillskih kablova, prolazilo je proteklih godina kroz krizu kao i celokupna automobilska industrija.

U prvoj polovini ove godine zebeležilo je na afričkom tržištu rast od 44 odsto i to dobrim delom zahvaljujući procvatu posla u Maroku.

Bohsler je rekao da su dugo godina za evropsko automobilsko tržište kablovi pravljeni u Jugoistočnoj Evropi. Tu je, prema njegovim rečima, bez premca bila Rumunija. Ali snažan porast plata učinio je da je zemlja za masovnu proizvodnju postala neatraktivna.

Satnica rumunskih radnika, rekao je Bohsler, sada iznosi sedam do osam evra, a u Maroku je manje od tri evra.

Švajcarski koncern Cicor tehnolodžis, koji proizvodi elektronske delove, ipak je i dalje aktivan u Rumuniji gde u svojim proizvodnim pogoniama ima oko 700 zaposlenih. NZZ piše da je, prema izjavama rukovodilaca koncerna, Rumunija i dalje puno konkurentnija od drugih zemalja centralne Evrope, poput Poljske.

Maroku je još 2000. godine dodeljen privilegovan status saradnje sa tržištem Evropske unije. EU je zatim sklopila takve sporazume sa još 60 zemalja. 

Maroko je sklopio i trgovinski sporazum sa SAD, i zahvaljujući tom sporazumu, u jeku carinskog rata SAD sa ostatkom sveta, plaća minimlnu carinsku stopu od deset odsto.

Međutim, za švajcarska preduzeća, prema pisanju NZZ, izazov predstavlja sve jača konkurencija i to što finansijski jaki biznismeni iz sveta, a posebno iz Saudijske Arabije, velikim platama, velikodušnim uslovima rada i ponudom rada od kuće privlači ne samo marokanske IT stručnjake, nego i mnoge druge zaposlene, i to posebno one u industrujskim parkovima.

"Oni su svi komšije. I kada neka firma sa druge strane ulice ponudi jedan evro dnevno više, radnici već sledeći dan odlaze, i to bez obzira na otkazni rok, rekao je za NZZ Bohsler.