Nemačka raspoređuje sistem Strela da bi obezbedila evropski vazdušni prostor

Nemačka raspoređuje sistem Strela (Arrow) kako bi ojačala svoju protivraketnu odbranu od Rusije i obezbedila evropski vazdušni prostor, prenela je danas britanska agencija Rojters na svom sajtu.

Nemačko ratno vazduhoplovstvo je danas pustilo u rad prvi deo sistema protivraketne odbrane dugog dometa - Strela - namenjen jačanju evropske protivvazdušne odbrane od ruske pretnje.

Nemačka će sada moći da se brani od balističkih raketa dugog dometa na visini od više od 100 kilometara, naglasio je nemački zvaničnik Holger Nojman (Neumann), tokom ceremonije u vazduhoplovnoj bazi Holcdorf, južno od Berlina u istočnoj Nemačkoj.

Taj radar se nalazi na prvoj operativnoj lokaciji za projekat koji će zemlju na kraju koštati 3,8 milijardi evra, rekao je novinarima portparol nemačkog Ministarstva odbrane Mitko Miler (Mueller).

Berlin cilja na potpuno raspoređivanje sistema do 2028. godine sa "završetkom poslednje lokacije", rekao je portparol bez preciziranja ostalih lokacija.

Sistem Strela, koju su zajedno razvili i proizveli Izrael i SAD, najnovija je verzija raspoređena 2017. godine, tako se prvi put koristi van Izraela.

Na Bliskom istoku u protekle dve godine omogućila je "presretanje desetina balističkih raketa", rekao je Amir Baram, visoki zvaničnik izraelskog Ministarstva odbrane u Holcdorfu, gde je podignuta i izraelska zastava.

Sa Strelom, Berlin "preuzima svoje odgovornosti i jača evropski stub NATO-a", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius).

To puštanje u rad označava dalji korak u jačanju nemačkih oružanih snaga, što je prioritet vlade od početka ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine.

Puštanje u rad Strele dopunjuje nemački projekat protivvazdušne odbrane Evropski nebeski štit (ESSI), koji je Berlin predstavio u avgustu 2022. godine, a koji kombinuje svoje rakete za odbranu kratkog dometa Iris-T, sa američkim sistemima Patriot za rakete srednjeg dometa.

Nemačka predvodi taj evropski projekat, koji sada uključuje 24 države članice, između ostalog i Veliku Britaniju, ali ne i Francusku.

Pariz se zalaže za sistem protivvazdušne odbrane koji koristi evropsku opremu, dok je za Berlin prioritet brzo delovanje u suočavanju sa ruskom pretnjom.