Srbija ima polovinu potrebnih količina rezervi nafte i naftnih derivata

Srbija prema poslednjem popisu ima rezerve naftnih derivata na nivou od 44 dana prosečnog dnevnog neto uvoza, piše Forbs Srbija.

Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata se čuvaju na teritoriji Srbije i u inostranstvu (tiketi), rekli su u Ministarstvu rudarstva i energetike za Forbs i istakli da su podaci o lokacijama "poverljivi".

Poverljivost lokacija je, kako je pojašnjeno u odgovoru Ministarstva, u skladu sa Pravilnikom o vođenju registra obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.

Ipak, pojedini javno dostupni dokumenti pokazuju da Srbija svoje rezerve skladišti u objektima Transnafte, Republičke direkcije za robne rezerve i Naftne industrije Srbije (NIS). Obavezne rezerve se nalaze i kod dva privatna skladištara (Mitan oil i Euro KB Rent).

Mitan oil je u vlasništvu firme Mitan holding AG iz Švajcarske, a Euro KB Rent je u 100 procentnom vlasništvu Zorana Kostića.

Takođe, Srbija rezerve ima i kod dva skladištara u Nemačkoj (reč o ugovorima o pravima na opcijsku kupovinu derivata nafte -evro dizela).

Jedan od skladištara je i Vojska Srbije.

Država prepoznaje potrebu za novim skladišnim kapacitetima za rezerve, naveli su u Ministarstvu. Trenutno su u fazi dobijanja upotrebne dozvole novi rezervoari u Smederevu. Strateški dokumenti, ali i predlog novog zakona o obaveznim rezervama predviđaju mogućnost gradnje skladišta kroz javno-privatna partnerstva.

U odgovoru koji je Ministarstvo poslalo Forbsu 1. decembra, navodi se da Srbija prema poslednjem popisu ima rezerve na nivou od 44 dana prosečnog dnevnog neto uvoza. Odgovarali su i da do tada nije bilo donošenja odluke o puštanju na tržište nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa iz obaveznih rezervi.

Prema međunarodno preuzetim obavezama, obavezne rezerve nafte i naftnih derivata treba da dostignu nivo od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, u zavisnosti od toga koja količina je veća.

Obavezne rezerve se koriste se na osnovu odluke Vlade i aktiviranja akcionog plana.

Na pitanje da li trenutno na teritoriji Srbije ima dovoljno skladišnih kapaciteta za obavezne rezerve nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa, iz Ministarstva su naveli da je prema rastućoj potrošnji i u skladu sa evropskim direktivama – prepoznata potreba za novim skladišnim kapacitetima.

Trenutno je, kako navode, u toku proces dobijanja upotrebne dozvole za šest rezervoara za skladištenje naftnih derivata od po 20.000 metara kubnih u Smederevu.

U toku je i proširenje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

Prema izveštaju Agencije za energetiku, u 2024. najveće skladišne kapacitete imale su kompanije NIS i Transnafta, EPS, Mitan oil, MOL Srbija, Naftachem, VML Energy i EURO KB Rent.

Forbs je pitanja u vezi s rezervama poslao i Republičkoj direkciji. Na pitanje koliko Srbija ima nafte i derivata nafte u robnim rezervama i da li se robne i obavezne rezerve skladište odvojeno odgovor nije stigao.

Pitanja u vezi sa skladištima za naftu i naftne derivate poslato je i Transnafti, ali su iz tog preduzeća za odgovor uputili na Ministarstvo rudarstva i energetike.

Kako se može videti u Centralnoj evidenciji objedinjene procedure (CEOP), Republička direkcija za robne rezerve je još 2016. ishodovala građevinsku dozvolu za gradnju dva rezervoara za naftne derivate (R5 i R6) kapaciteta 5.000 kubika u okviru skladišta naftnih derivata Požega.

Međutim, ta dva rezervoara još nisu dobila upotrebnu dozvolu. Zahtev za to je poslednji put odbijen u julu ove godine kao „nepotpun“, nakon čega je podnet novi.

Instalacija naftnih derivata u Požegi postoji više decenija, prema dokumentaciji u CEOP-u.

Osim dva rezervora koja nisu dobila upotrebnu dozvolu, tamo se nalazi još sedam rezervoara sa kapacitetom od 32.700 kubika.

Na sajtu Grada Požege u avgustu je objavljen i urbanistički projekat za dva nadzemna rezervoara od po 2.500 metara kubnih. Služiće za skladištenje benzina i dizela.

Taj projekat je naručila Republička direkcija za robne rezerve, a potreban je zbog formiranja strateških rezervi naftnih derivata. To je jedna od obaveza Srbije kao članice Evropske zajednice, navodi se.

U Strategiji razvoja energetike Srbije, spominje se da u Srbiji pored obaveznih rezervi, postoje samo komercijalne i operativne rezerve kompanija.