Ubrzanje integracije tržišta električne energije Zapadnog Balkana sa EU ključ za dekarbonizaciju
On je na sastanku ministara spoljnih poslova Prijatelja Zapadnog Balkana (Austrija, Grčka, Italija, Hrvatska, Slovačka, Slovenja, Češka) u Beču rekao da je ova ubrzana integracija moguća u okviru Energetske zajednice.
Na sastanku, na kom je učestvovao i srpski ministar Marko Đurić, istaknuto je da je zajednička akcija u vezi sa integracijom tržišta, Mehanizmom prekograničnog usklađivanja ugljenika i tržištima ugljenika ključna za budućnost regiona sa manje emisije ugljen-dioksida.
Prijatelji Zapadnog Balkana sastali su se u Beču kako bi unapredili saradnju u oblasti energetike i evrointegracija, okupljajući ministre spoljnih poslova Zapadnog Balkana, država članica EU i visoke zvaničnike EU, uključujući visoku predstavnicu Evropske Unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas, navodi se u saopštenju.
Tokom sastanka, direktor Energetske zajednice Artur Lorkovski predstavio je prioritetne akcije za pozicioniranje regiona kao snažnog partnera u energetskoj i klimatskoj arhitekturi EU, dodaje se.
Iako se zemlje Zapadnog Balkana približavaju integraciji tržišta električne energije, Evropski mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika (CBAM) počinje da se primenjuje od 1. januara 2026. godine. To znači da će struja koja se uvozi, uključujući i "čistu" energiju (energiju iz obnovljivih izvora), verovatno biti skuplja zbog novih taksi ili naknada koje će biti uvedene. Ovaj dodatni trošak može da uspori povezivanje tržišta u regionu i odloži širenje obnovljivih izvora energije, osim ako se ne preduzmu mere da se ublaže neželjeni efekti CBAM-a.
"Imperativ je da CBAM podigne integraciju tržišta i podstakne rast obnovljivih izvora energije. Integracija Zapadnog Balkana u energetsko tržište EU jednako je važna kao i suzbijanje emisija ugljenika – i na kraju bi mogla doneti još veće klimatske koristi", naglasio je Lorkovski.
