Nejednakost u svetu ekstremna i stalna

Manje od 60.000 multimilionera, odnosno 0,001 odsto stanovništva sveta, danas kontroliše tri puta veće bogatstvo od donje polovine čovečanstva, gledano po bogatstvu, navodi se u danas objavljenom najnovijem izveštaju organizacije Svetska laboratorija za nejednakost.

U izveštaju se upozorava da je nejednakost ekstremna i postojana, da se manifestuje u više dimenzija i preoblikuje demokratije cepajući koalicije i urušavajući politički konsenzus.

Izveštaj o svetskoj nejednakosti za 2026, zasnovan na podacima koje je prikupilo 200 istraživača, pokazao je da deset odsto onih sa najvećim prihodima zararađuje više nego ostalih 90 odsto zajedno dok najsiromašnija polovina drži manje od deset odsto ukupne globalne zarade.

Istovremeno je bogatstvo još više koncentrisano i deset procenata najbogatijih u svetu poseduje 75 odsto bogatstva, a donja polovina čovečanstva samo dva procenta, navodi se u izveštaju i upozorava da se nejednakost u bogatstvu brzo povećava širom sveta. 

Upozorava se da nejednakost već dugo definiše globalnu ekonomiju ali da je u tekućoj godini dostigla nivo koji zahteva hitnu akciju. 

"Dobrobiti globalizacije i ekonomskog rasta nesrazmerno su se slile do male manjine dok veliki deo svetske populacije teško obezbeđuje stabilna sredstva za život. Te podele nisu neizbežne. One su rezultat političkih i institucionalnih izbora", navodi se u izveštaju.

Takođe se ukazuje na rodnu nejednakost, nejednakost potrošnje za obrazovanje, nejednaku klimatsku odgovornost, asimetriju globalnog finansijskog sistema i teritorijalne podele koje preoblikuju demokratske politike. 

U izveštaju se ističe da je nejednakost politički izbor, rezultat politika, institucija i vladinih struktura i da njenu cena u vidu sve većih podela, lomnih demokratija i klimatskih kriza uglavnom plaćaju oni koji su najmanje odgovorni.

Ukazuje se da se nejednakost smanjuje tamo gde je redistribucija (prihoda) jaka, oporezivanje pošteno i gde su socijalne investicije prioritet, kao i da će izbori koji se naprave u narednih nekoliko godina odlučiti da li će svetska ekonomija nastaviti putem ekstremne koncentracije ili se kreće ka zajedničkom prosperitetu.

"Smanjenje nejednakosti ne odnosi se samo na pravičnost već je ključno i za otpornost ekonomija, stabilnost demokratija i održivost naše planete", zaključuje se u izveštaju.