ALHem: Teški metali pronađeni u keramičkim šoljama na tržištu Srbije

Rezultati su pokazali da od ukupno 30 testiranih šolja, njih pet, osnosno 17 odsto, nije ispunilo zahteve važećeg Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet, navedeno je u saopštenju i istaknuto da takvi nalazi izazivaju zabrinutost po bezbednost potrošača i naglašavaju potrebu za pojačanim inspekcijskim nadzorom.

Precizirano je da su kod dva uzorka dokazane nedozvoljene vrednosti migracije olova i kadmijuma, kod dva uzorka samo olova i kod jednog uzorka samo kadmijuma.

Istaknuto je i da su u nekoliko slučajeva, vrednosti migracije olova bile desetine puta veće od maksimalno dozvoljenih.

Olovo i kadmijum, kako je objašnjeno, potiču prevashodno od pigmenata boja koje se koriste za bojenje i dekorisanje predmeta od keramike.

Keramičke šolje su kupljene u prodavnicama širokog asortimana, specijalizovanim prodavnicama za opremanje domaćinstva, knjižarama, suvenirnicama, kineskim radnjama, zanatsko-umetničkoj radionici, ali i online sa popularnih platformi i putem instagram naloga prodavca.

Laboratorijska ispitivanja obavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" tokom avgusta i septembra 2025. godine, akreditovanom metodom.

"Kako su keramičke šolje predmeti u kontaktu sa hranom kod kojih odavno postoji prepoznat rizik od migracije olova i kadmijuma, proizvođači nastoje da unapređuju svoje tehnologije dodavanjem dodatnog sloja glazure kao zaštitne barijere i/ili korišćenjem pigmenata koji ne sadrže olovo ili kadmijum, kako bi ispunili bezbednosne zahteve i time izbegli finansijske gubitke, urušavanje ugleda i poverenja potrošača", naglasila je specijalista sanitarne hemije i jedna od autorki Izveštaja Gordana Vraštanović Pavićević.

Ipak, kako je dodala, na tržištu Srbije se i dalje mogu pronaći keramičke šolje koje ne ispunjavaju propisane zahteve, što predstavlja problem imajući u vidu visoku toksičnost olova i kadmijuma.

Nalazi do kojih se došlo u ovom istraživanju zahtevaju brzu reakciju institucija, navedeno je u saopštenju.

Organizacija ALHem je, uz podršku 12 organizacija civilnog društva, podnela inicijativu nadležnoj sanitarnoj inspekciji Ministarstvu zdravlja u cilju povlačenja nebezbednih šolja za koje su dostavljeni rezultati laboratorijskih ispitivanja, opoziva od potrošača i unošenja informacija o povučenim proizvodima u NEPRO sistem brzog obaveštavanja, kako bi informacije bile javno dostpune građanima Srbije.

Podseća se da je svetska zdravstvena organizacija je svrstala olovo i kadmijum, zbog njihove toksičnosti, među 10 hemikalija koje predstavljaju najveći rizik po javno zdravlje na globalnom nivou, što, kako je istaknuto, naglašava potrebu za hitnom reakcijom kada se u svakodnevnim potrošačkim proizvodima otkriju prekomerne koncentracije.

U Srbiji su predmeti i materijali za kontakt sa hranom regulisani su Zakonom o predmetima opšte upotrebe i Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet.

Pravilnik je poslednji put izmenjen 1989. godine u delu koji se odnosi na posuđe i ambalažu za hranu, uprkos značajnom naučnom i tehnološkom napretku.

Programska menadžerka ALHem-a i jedna od autorki Izveštaja, Jasminka Ranđelović, navela je kako je potrebno hitno usvajanje novog Pravilnika o materijalima i predmetima za kontakt sa hranom, zbog čega je ta organizacija i predala inicijativu Ministarstvu zdravlja za ubrzano donošenje ovog propisa.

Dodala je da je potrebno da novi propis bude usaglašen sa EU regulativom, zasnovan na naučnim principima, evropskim i srpskim standardima i preporukama, u cilju zaštite zdravlje građana Srbije i životne sredine.

"Bez savremenog pravilnika i njegovog pravovremenog ažuriranja, ali i sprovođenja redovnog inspekcijskog nadzora nad ovom grupom proizvoda, nastavićemo da se suočavamo sa istim problemima, poput zastarelih graničnih vrednosti, neujednačenih metoda ispitivanja, neregulisanja novih materijala i određenih opasnih supstanci, i ono što najviše zabrinjava nedovoljnom bezbednošću proizvoda koje svakodnevno koristimo", upozorila je Ranđelović.

Ukazano je i da jedan od velikih izazova predstavlja online prodaja, kao što je kupovina putem platformi u kojem se posluje bez uvoznika i proizvod dostavlja direktno fizičkom licu, kao i kupovina putem društvenih mreža, najčešće instagram naloga, postaje sve veći problem na globalnom nivou, uključujući EU i domaće tržište.

Proizvodi koji se prodaju ovim putem, zaobilaze propisane kontrole i vrlo često su kanal za prodaju nebezbednih proizvoda, što zahteva posebnu pažnju nadležnih organa.

"Alarmantno je što se na tržištu i dalje mogu pronaći keramičke šolje koje otpuštaju teške metale u piće. Potrošači moraju da imaju poverenje da su proizvodi koje kupuju bezbedni. Osiguranje zaštite potrošača širom Evrope zahteva efikasan regulatorni nadzor, pravilnu primenu propisa i usklađeno zakonodavstvo koje poštuje najviše standarde bezbednosti, dodla je predstavnica Arnike, specijalista za toksične supstance u potrošačkim proizvodima", Marketa Miler.

Građanima se preporučuje da izbegavaju keramičke šolje koje su dekorisane naročito jakim bojama na unutrašnjoj površini i na spoljašnjoj površini do samog ruba i da ne koriste oštećene šolje, niti one koje su promenile boju posle nekoliko pranja.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Edukacija mladih za ekološki odgovornu Srbiju", uz finansijsku podršku Programa za promociju tranzicije Ministarstva spoljnih poslova Češke.

Pored organizacija ALHem i Arnika, u projektu su učestvovala udruženja mladih i za mlade Protecta iz Niša i BUM iz Bečeja, kao i zainteresovani mladi aktivisti, koji su učestvovali u edukaciji, odabiru uzoraka za istraživanje i u podnošenju inicijative ka nadležnoj instituciji.