Mladi kao najopasnije po ličnu bezbednost vide državne zloupotrebe i širenje laži
Mladi u Srbiji kao najozbiljnije pretnje po ličnu bezbednost ocenjuju mogućnost kršenja građanskih prava od strane državnih organa, širenje dezinformacija i lažnih vesti, kao i političku polarizaciju i govor mržnje, navodi se u danas objavljenom istraživanju.
Istraživanje "Bezbednosni kompas: stručna analiza bezbednosti mladih i nasilju nad mladima" izradila je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).
Prosečna ocena lične bezbednosti mladih u Srbiji je 3.44 (na skali od jedan do pet), pri čemu se mladi osećaju najsigurnije u poznatim mikro okruženjima, školi/fakultetu, komšiluku i na radnom mestu, gde postoje poverenje i predvidivost, navodi se.
Kako se prostor širi ka javnom i političkom okruženju, javni prevoz i protesti, osećaj bezbednosti opada, piše u istraživanju.
Mladi vide kao pretnju ili rizik i političku polarizaciju i govor mržnje u javnom prostoru (3.92), saobraćajne nesreće (3.61) i širenje ekstremističkih ideja i nasilja motivisanog ekstremizmom (3.60).
Nešto niže ocene u proseku dobili su i organizovani kriminal (3.43), digitalno nasilje i zloupotreba podataka (3.42), mogućnost izbijanja oružanog sukoba (3.23), te sitni kriminal (3.17), precizira se.
Navedeno je da se otprilike polovina mladih (51,4 odsto) uzdržavala od učešća u protestima i drugim javnim skupovima.
Oko 38 odsto mladih se uzdržalo od izražavanja stavova na društvenim mrežama zbog straha od negativnih posledica po ličnu bezbednost, dodaje se.
Analiza KOMS-a obuhvata percepciju lične bezbednosti mladih, nacionalnu bezbednost, zaštitu osnovnih građanskih prava i sloboda, radikalizaciju i (nasilni) ekstremizam.
Tu je i rodno zasnovano nasilje, vršnjačko nasilje i bezbednost u školama, digitalno nasilje i bezbednost na internetu.
Navedeno je i da jeezbednost mladih neodvojiva od bezbednosti države, a da pretnje po nacionalnu bezbednost mogu doći iz različitih sektora.
Poverenje u državne institucije sa ovlašćenjima u oblasti nacionalne bezbednosti je izrazito nisko - najniže u predsednika države, zatim u Vladu i Skupštinu Srbije, a nakon toga u Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativnu agenciju, dodaje se.
Sa druge strane, Vojska Srbije je dobila najbolju ocenu (2,29), piše u istraživanju.
Mladi kao najveće pretnje po svoju bezbednost iz te oblasti vide organizovani kriminal i ekonomske sankcije, dodaje se.
Među najviše ocenjenim pretnjama su ugrožavanje prava na pravično suđenje i slobodu izražavanja, kao i ugrožavanje fizičkog i psihičkog integriteta od strane državnih organa, piše u istraživanju.
Navodi se da je 17,6 odsto mladih koji su učestvovali u protestima doživelo verbalno nasilje od strane policije, a 26,2 odsto verbalno nasilje od strane učesnika kontra-protesta.
Kada je reč o fizičkom nasilju, 11,5 odsto ispitanika prijavilo je da je doživelo fizičko nasilje od strane policije, a 10,1 odsto od strane učesnika kontra-protesta, dodaje se.
Mladi kao najveću pretnju po bezbednost vide širenje dezinformacija i teorija zavere koje podstiču podele, piše u istraživanju.
Tu spada i nasilje ekstremističkih grupa i delovanje organizovanih grupa koje promovišu mržnju prema manjinama.
Rezultati pokazuju da je više od polovine ispitanika bilo izloženo ekstremističkom sadržaju u nekom od navedenih konteksta, a najčešće na društvenim mrežama (53,5 odsto).
Dosta ispitanika bilo je izloženo ekstremističkim idejama kroz medije (38,1 odsto), navodi se.
Polovina ispitanika je u poslednjih 12 meseci doživela verbalno, digitalno ili fizičko nasilje zbog političkih stavova, piše u istraživanju.
Rezultati ukazuju na to da mladi kao najvažniji faktor radikalizacije vide nedostatak poverenja u institucije.
Kao drugi najvažniji faktor mladi vide lošu materijalnu situaciju, a na trećem mestu je nizak nivo kritičkog mišljenja, dodaje se.
Mladi, po istraživanju, najbolje poznaju kome prijaviti nasilje, dok je znanje o pravima i dostupnoj pomoći slabije.
Kao glavne razloge neprijavljivanja navode nepoverenje u institucije, strah od stigmatizacije i osude okoline, te uverenje da se ništa neće promeniti nakon prijave i strah od osvete.
Najmanju ocenu poverenja u oblasti zaštite od vršnjačkog nasilja u proseku dobila je policija (1.51).
Navodi se da je 44,4 odsto mladih bilo svedok omalovažavanja, 39,8 odsto socijalnog isključivanja, 34,3 odsto digitalnog i 23,2 odsto fizičkog nasilja.
U delu istraživanja o digitalnom nasilji i bezbednosti na internetu je navedeno da je "20,2 odsto mladih doživelo uznemiravanje ili pretnje, a 20,2 odsto lažno predstavljanje
Njiih 19 odsto doživelo je manipulaciju informacijama/dezinformacijama, 8,8 odsto od "phishinga" (pokušaj prevare) 7,7 odsto "doxinga", (objavljivanje ličnih podataka bez pristanka), šest odsto od deljenja sadržaja bez pristanka i njih 4,4 odsto od ucene.
Najviše incidenata vezano je za Instagram (28,4 odsto), a zatim TikTok (12,2 odsto), navodi se.
Teme
Novo
