Centar za unapređenje životne sredine: Građanska energija i dalje na čekanju
"U praksi fale podzakonski akti, registar energetskih zajednica i modeli ugovora za snabdevanje i obračun energije, zbog čega građani, preduzeća i lokalne samouprave i dalje nemaju jasnu proceduru kako da započnu osnivanje", istaknuto je na panelu "Energetske zajednice građana nakon godinu dana: U potrazi za procedurom".
Učesnici su saglasni da ne treba čekati regulativu, kao i da u kreiranju propisa treba uzeti u obzir stanje na terenu i iskustva ljudi koji su već aktivni u energetskim zadrugama.
Direktorka CUZS Ivana Jovčić navela je da još nisu doneta podzakonska akta neophodna za osnivanje energetskih zajednica.
"Da bi ceo sistem počeo da funkcioniše, Vlada Srbije treba da usvoji uslove za osnivanje energetskih zajednica, kriterijume za deljenje energije i sadržinu osnivačkog akta. Pored toga, operater distributivnog sistema treba da uspostavi registar energetskih zajednica, a potom da snabdevač objavi model ugovora za snabdevanje članova energetskih zajednica i model za obračun viškova električne energije", rekla je Jovčić, saopštio je CUZS.
Dodala je da će verovatno biti potrebne i izmene zakona iz oblasti finansija.
Zakon propisuje da su energetske zajednice neprofitna pravna lica, što bi po njenom mišljenju trebalo promeniti, jer nije ni u skladu sa evropskom direktivom.
"U EU energetske zajednice građana nisu nužno definisane formalnim neprofitnim statusom, već primarnim ciljem, odnosno obezbeđivanjem ekonomskih, ekoloških i socijalnih koristi za članove i lokalnu zajednicu, a ne ostvarivanjem profita kao osnovne svrhe. Najčešći modeli su upravo zadruge, a u pojedinim državama i udruženja", rekla je ona.
Smatra da je u ovom trenutku važno naći način da se plasiraju tačne informacije, da ne bi opet došli u situaciju kao sa prozjumerima, kada su građani, kako je rekla, zbog obmanjujućih informacija imali nerealna očekivanja.
Ekspertkinja za energetiku Dunja Grujić ocenila je da je realno očekivati da regulativa bude spremna krajem sledeće godine, a kao prepreke u osnivanju energetskih zajednica vidi priključenje na distributivnu mrežu, te je dodala da treba uvesti neke olakšice za energetske zajednice.
Prema njenom mišljenju, lokalne samouprave mogu da imaju važnu ulogu u osnivanju energetskih zajednica zbog većeg ulaganja, bržeg dobijanja potrebnih dozvola ili obezbeđivanja prostora za postavljanje solarnih elektrana.
Docent na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu Jelena Stojković Terzić istakla je da su energetske zajednice kompleksne i da neke stvari treba preciznije definisati da bi kasnije bilo manje ispravki, ali da ne treba čekati regulativu.
"Možemo da pripremimo teren da bismo bili spremni da delujemo kad podzakonski akti budu doneti. Ceo proces se svodi na edukaciju, obaveštavanje građana i lokalnih samouprava", rekla je Stojković Terzić.
Ocenila je da je "nerazumevanje stvari na terenu" sistemski problem koji koči sve vezano za energetsku tranziciju i inovacije.
Jedan od osnivača Energetske zadruge Elektropionir Ana Džokić saglasna je s tim da se treba pripremiti, posebno u pogledu informisanja i edukacije građana, ali ne misli da lokalne samouprave treba da imaju ključnu ulogu.
"Ne bih prevelike nade polagala u lokalne samouprave, jer to treba da budu energetske zajednice građana. Ne treba da očekujemo da će lokalne samouprave da odigraju ključnu ulogu, možda mogu da imaju neku ulogu, ali ključni treba da budu građani", ocenila je Džokić.
Istakla je da je važno da se ljudi s iskustvom udruživanja uključe u proces definisanja zakona i da se zaposleni u institucijama upoznaju sa stanjem na terenu.
"Zakoni se pišu apstraktno. Treba da se osvrne na to što postoji na terenu, sa čim se srećemo u praksi, koji su problemi, šta nameravamo, a onda da na osnovu toga nastaju zakoni, a ne obrnuto", rekla je Džokić.
Dodala je da su potrebni i mladi u tim institucijama, koji će da unesu entuzijazam u energetsku tranziciju.
