Analitičar: Ako EU zaista želi proširenje, to mora da se vidi u novom budžetu

Dok većina evropskih lidera govori da podržava proširenje a šefica Evropske komisije taj proces opisuje kao investiciju u zajedničku bezbednost i slobodu, u preliminarnim planovima za novi sedmogodišnji budžet EU ne pominju se troškovi proširenja.

Upravo troškovi proširenja su među najčešćim bojaznima građana EU kada razmišljaju o procesu a u nekim članicama i najveća briga, navodi se u autorskom tekstu Kristofa Bendera iz neprofitne berlinske Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) objavljenom na sajtu briselskog EUobservera.

On navodi da, prema rezultatima poslednjeg istraživanja Eurobarometar, 40 odsto ispitnika u EU kada je reč o proširenju brine zbog "nekontrolisane migracje", 39 odsto zbog "korupcije, organizovanog kriminala i terorizma" a 37 odsto koliko će proširenje koštati evropske poreske obveznike.

U Austriji, Kipru, Nemačkoj i Belgiji cena je najveća briga građana.

Troškovi proširenja se međutim ne pominju u planiranju narednog budžeta EU, za period 2028-2034. U budžetu se planiraju 43 milijarde evra za pretpristupne fondove i 100 milijardi za "ukrajinske rezerve" ali ne i za nove članice Unije.

Evropska komisija saopštila je da budžet EU "može da bude revidiran kada se bude znalo vreme proširenja".

Međutim, Bender smatra da se EU ne priprema ozbiljno da primi nove članice u narednih deset godina, osim možda jednu ili dve male zemlje, poput Crne Gore, Albanije ili Moldavije čije bi pristupanje nosilo samo marginalne troškove.

On navodi da se time baca "drugačije svetlo" na sve ohrabrujuće izjave o proširenju. Istovremeno je decenija bilateralnih blokada i rezervi prema proširenju u nekim članicama već dovela do dramatičnog pada kredibiliteta pricesa pristupanja.

To je pak oslabilo reforme u zemljama u procesu pristupanja i ojačalo antievropske populiste koji tvrde da Unija nije pouzdan partner.

"Ako EU želi da inspiriše zemlje u pristupanju da sprovode reforme, unaprede vladavinu prava i ojačajaju demokratske institucije, potrebna je drugačija poruka. EU mora jasno da stavi do znanja da će zemlje, ako sprovode ambiciozne reforme, dočekati otvorena vrata", naveo je analitičar berlinskog tink tenka.

On je istakao da je alociranje fondova za nove članice ključno za vraćanje kredibiliteta dodajući da su, srećom, troškovi skromni.

Prema Benderovim rečima, najveća cena prijema novih članica biće iz njihovog učešća u poljoprivrednoj i kohezionoj politici EU.

Studija rađena za račun budžetskog odbora Evropskog parlamenta pokazala je da troškovi poljoprivredne i kohezione politike u slučaju prijema devet zemalja (Ukrajina, Moldavija, Gruzija i zapadnobalkanska šestorka) mogu da ostanu na tekućem nivou ako postojeće članice prihvate da im se smanje fondovi.

Prema kalkulacijama, svih 27 članica trebalo bi da pristane na smanjenje finansiranja poljoprivredne politike za oko 15 odsto dok bi 15 "starih" članica trebalo da prihvati smanjenje kohezionih fondova za 24 odsto.

Bender smatra da bi se troškovima proširenja moglu upravljati i bez smanjenje fondova sadašnjim članicama. Kako je naveo, sudeći prema tempu reformi, jedino je Crna Gora na putu da uđe u EU pre 2030. tako da u budžetu treba da budu planirana sredstva za nove članice samo za period 2031-2034.
 
Prema procenama iz studije i uz primenu postepenog uvođenja za poljoprivredne fondove, godišnji trošak devet novih članica bio bi 13,4-14,7 milijardi evra.

Ta cifra bila bi manja za procenjeni doprinos budžetu EU tih novih članica od 5,6 milijardi evra tako da bi maksimalna neto cena bila 8-9 milijardi godišnje, što odgovara oko tri odsto planiranog godišnjeg budžeta EU.

Bender podseća i da će, prema godišnjim izveštajima Komisije o kandidatima, samo nekoliko zemalja ispuniti uslove za pristupanje do 2031. i da će samim tim cena biti znatno manja.

"Ovde se primarno ne radi o stvarnim troškovima, već o slanju signala", rekao je analitičar dodajući da bi planiranje novca za nove članice doprinelo podizanju njihovog morala u većoj meri nego veliki govori i ceremonijalna saopštenja.